alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Kako sam zaražena Mihajlom Pupinom

mpupin

  • Događaj prvi, 21. maj 2013.

Aleksandru sam upoznala proletos, kada je trebalo da uradimo intervju povodom puštanja Virtuelnog muzeja Mihajla Pupina. Tokom više od 13 godina bavljenja novinarstvom imala sam priliku da razgovaram sa mnogo zanimljivih i uspešnih ljudi, neki od njih su i apsolutno najbolji u oblasti kojom se bave, ali malo ko je na mene ostavio tako snažan utisak kao ona.

Čak i na snimku vidi se sa kolikim žarom govori o svom poslu.

Ništa čoveka ne čini toliko srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti” – Aleksandra živi ove Pupinove reči.

Već sedam godina bavi se izučavanjem Pupina, a poslednje tri je posvećena konkretno sakupljanju građe za muzej. Volontirala je, svojim novcem kupovala Pupinove predmete putem Interneta, prevela je više od 130 FBI dokumenata i hiljade članaka o njemu, razgovarala sa brojnim ljudima kako bi zaokružila celu priču, održala mnoga predavanja u cilju promocije dela ovog naučnika…

Nakon njene priče počela sam da se interesujem i čitam o Pupinu i kako je od siromaha sa idvorskog pašnjaka stigao do jednog od najuticajnijih i najcenjenijih naučenjaka prve polovine XX veka. Ali više od njegovih dostignuća koja su uticala na razvoj telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rendgenologije i elektrotehnike, mene je zaintrigirala njegova ličnost, njegova borbenost i nesebičnost.

  • Događaj drugi, 20. avgust 2013.

Nakon promocije spomenika Nikoli Tesli koji je Srbija poslala Njujorku i spoznaje na koji nivo je dospelo slavnjenje njegovog lika i dela (zbog čega mi je, naravno, drago) zapitala sam se šta je sa Pupinom, čovekom vrednim jednakog divljenja.

U glavi su mi odzvanjale Aleksandrine reči:

“Kako je moguće da nam je ovo nepoznato? Kako je moguće da su zbog zaborava ili nemara ovi podaci skriveni od nas kad nas se toliko tiču, kada su nam toliko u istoriji doprineli, pa doprinose nam čak i danas?”

Pozvala sam je i saopštila svoju ideju. Odmah je krenula u akciju, priključilo se još ljudi i njihov vredan rad rezultirao je nečim što je, iskreno, prevazišlo naša prvobitna očekivanja.

  • Događaj treći, 5. oktobar 2013.

Rodno mesto Mihajla Pupina posetio je nikada veći broj predstavnika medija (odjednom) i što je važnije dominantno je bilo osećanje poštovanja i neverice kako sve to nisu znali.

Da, Zavičajni kompleks je u vrlo lošem stanju i da, postavka u muzeju nije menjana još od 1979. ali mi iskreno oduševljenje prisutnih daje nadu da će jubilarnu godišnjicu rođenja (9. oktobar 1854.) dočekati u mnogo boljem stanju. Jer dela ovog šarmantnog čoveka mogla bi da nam budu večita inspiracija.

Da li znate da je, kada je sa 20 kao imigrant došao u Njujork unosio ugalj, lepio etikete na ambalaži i čuvao mazge, a devet godina kasnije završio školovanje na Kolumbija koledžu i dobio stipendiju za postdiplomsko usavršavanje na Kembridžu?

Da li znate da je samoinicijativno svom imenu dodao “Idvorski” kako bi se uvek znalo odakle potiče?

Da li znate da se zahvaljujući njemu srpska zastava prvi i jedini put vijorila sa Bele kuće i svih javnih zgrada u Vašingtonu, a predsednik Vilson napisao proglas o hrabrim Srbima koji su se u Prvom svetskom ratu borili za svoju slobodu?

Da li znate da je sav svoj kapital ostavio srpskom narodu i da su zahvaljujući njemu mnoga umetnička dela danas u Narodnom muzeju, odnosno Univerzitetskoj biblioteci?

Da li znate da ćemo, naredni put kada se budemo videli, proćaskati i o Mihajlu Pupinu? 🙂

Meni njegova priča ne zvuči nestvarno, jer izuzetni ljudi mogu činiti izuzetne stvari.

______
Dok se ne vidimo pročitajte “Sa pašnjaka do naučenjaka” (preporučuju se izdanja Matice srpske ili Zavoda za udžbenike), prošetajte kroz virtuelni muzej i Idvor ili pratite Twitter nalog @pupin1854.

BONUS: 10 stvari koje treba da znate o Mihajlu Pupinu

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 9. October 2013. by in Entertainment, Persons.

Tweets by @alex5rovski

  • RT @Digiday: On Tuesday, Facebook announced it is bringing augmented reality ads to the Facebook news feed and expanding shopping in Instag… 4 days ago
  • RT @startitrs: Prošle sedmice su najavljene potencijalno radikalne izmene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje. Pa… 4 days ago

Instagram/alex5rovski

Šta je kula bez priče! Ova datira s početka 15. veka. Beograd je postao prestonica Srpske despotovine pod Stefanom Lazarevićem i baš Istočna ili Despotova kapija bila je glavni ulaz u Gornji grad. Tik uz nju je severna ugaona kula, danas poznata kao Dizdareva kula. Tu je nekada stanovao zapovednik Tvrđave - dizdar, po kome je kula i dobila ime. Rušena i obnavljana nekoliko puta u svojoj 600-godišnjoj istoriji, unutrašnjost kule je adaptirana 1964. i tu je smešteno sedište Astronomskog društva Ruđer Bošković i njegove Narodne opservatorije. Verujem da vam je dobro poznato da su na gornjoj kuli postavljeni teleskopi, ali ipak volim da podsetim: sledeći put kada budete prolazili Kalemegdanom, svratite ovde na "partiju" gledanja u zvezda i maštanje. Posebno spektakularno nebo biće 27. jula kada  će biti potpuno pomračenje Meseca, najduže u ovom veku i skoro u celini će se videti iz Srbije. #beograd #belgrade #upoznajbeograd #visitbelgrade #istorijskačitanka
Još sumiram utiske nakon prve posete ušminkanom @narodnimuzej. Umesto komentara za sada mi jedino na pamet padaju stihovi Laze Kostića "dve se u meni pobiše sile..." Srećna sam što je širom otvorio vrata, jer zbirka je itekako vredna (i da 10% od ponuđenog vidite i osetite - vi ćete biti bogatija osoba). Suzdržana jer me nije oborio s nogu, jer verujem da treba i može još bolje. Iz sve snage navijam da to bude dom gde ćemo svakom narednom posetom dobiti novo znanje i inspiraciju, ali koji će nas istovremeno podstaći da mi budemo njegovi kreatori, asistenti, saborci, navijači... Posetite ga. I danas. I u subotu kada je od 18h vođena tura (Jasmina je puna znanja i entuzijazma!). I u nedelju kada je besplatan ulaz. Posetite ga kad god. Vredi. #NMBgd #beograd #kultura #umetnost
Kada me pitaju: Kakva je Havana? Kakva je Kuba? Ja kažem: Tvrđava sa ponekim starim topom, okružena uzburkanim morem. 🌊 #alex5neverstops #cuba #havana #putovanja #picoftheday #instatravel #traveler #travelgram
Na fotografiji je poznati rumunski glumac iz TV serije "Ghost Adventures" i iz bolivudskog filma "Singh is Bling". Pojavljuje se još i u britanskom paranormalnom televizijskom programu "Most Haunted Live". Ipak, svetsku slavu je stekao još i pre crno-belih televizora, kao inspiracija Bramu Stokeru za roman "Drakula". Dame i gospodo: Korvinski zamak ili Zamak Hunjadi! Jedan je od najvećih zamaka u Evropi i na vrhu liste rumunskih čuda. Spolja izgleda moćno, posebno iz ptičje perspektive. Unutra je ponajviše jeziv i, nažalost, opustošen. Izgrađen je 1446. godine po nalogu Janoša Hunjadija u gotičko-renesansnom stilu. Neke od kula služile su kao zatvor, a legenda kaže da je na ovom mestu bio zatočen i Vlad Cepeš. Pored kapele iz 15. veka nalazi se bunar dubok 30 metara u koji su po legendi bacani turski zatvorenici. Dakle, život je taj koji piše drame i horor priče. #alex5neverstops #romania #castle #visitromania #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Vrišteće boje na ovoj fotki podsetile su me na tekst koji sam nedavno čitala o Edvinu Lendu i počecima kulture Polaroida, koja je u prvi plan isticala vrednosti kao što su: prodornost, originalnost i kvalitet. Kada je zapošljavao ljude Lenda nisu zanimale konkretne veštine ili zvezdane osobine, već se usredsređivao na to hoće li ceniti iznalaženje inovativnih ideja i posvetiti se misiji. Jedan od najvećih pomaka Polaroida - instant fotografija u boji delo je Hauarda Rodžersa, automehaničara bez ikakvog formalnog obrazovanja, koji se 15 godina mučio dok nije prokljuvio šifru boje. Da se razumemo... daleko od toga da nipodaštavam formalno obrazovanje. Samo smatram da na tome ne treba da se zaustavimo. #istorijskačitanka
Tra-ns-fa-ga-ra-šan! Nije lako da se izgovori, ni zapamti ime, ali ovaj pogled na najlepši put na svetu (tako bar kaže @jeremyclarkson1) zauvek će vam ostati u sećanju. Dok sam prolazila ovim putem setih se jednog povratka iz Trebinja i gotovo rodeo vožnje. Ova nije ni približno takva. Srećom. “Njaaah, vozio sam ja po opasijim putevima, čak i u Srbiji. Mada bih voleo da prođem ovuda zimi“, prokomentarisao je vozač s kojim sam išla. Zaista, ovo nije jedan od Onih puteva zbog koga ćete proklinjati sve što ste pojeli u proteklih 24h. Jeste pun oštrih krivina i strmina, ali je zato okružen neverovatnom prirodom koja više liči na kulise neke od aktuelnih SF serija. Kako se približavate vrhu, to će vam se zenice sve više širiti u pokušaju da prigrabite tu nestvarnu lepotu. Ako odlučite da neki od narednih vikenda iskoristite da posetite ovaj deo Rumunije na mom blogu vas čeka opširan tekst. #alex5neverstops #romania #transfagarasan #traveler #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

MilosBlog.com :: web tehnologije i komunikacija

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: