alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

LARNAKA (Kipar) – Šta videti? Kakve su plaže? Gde jesti?

aya-napa-sea

Pitanja koja sam postavila prilikom odabira ovogodišnje destinacije za letovanje, pored onog standardnog koliko novca imam na raspolaganju, bila su:

1. Gde je lepo vreme u oktobru?
2. Gde leti low cost iz Beograda?

Svi putevi vodili su na Kipar.

Iskrena da budem, osim da je u pitanju ostrvo podeljeno između Grka i Turaka, gotovo da ništa nisam znala o njemu. Prva asocijacija mi je Nikolas kad-si-niži-si-brži Asprogenis, bivši golman Partizana. Druga je Markus Bagdatis, teniser neuredne brade i frizure (kasnije ću shvatiti slika i prilika prosečnog Kipranina), zaluđenik za fudbal uz čije ime najčešće dodaju epitet “prgav”.

Znam, znam. Većini su prva asocijacija kiparske banke. Ako niste baš na ti sa geografijom onda ste se nekada sigurno zapitali: koliki je taj Kipar kada su tokom devedesetih milijarde iz Sribije nošene praktično u koferima i kada su se tamo smestile tolike ofšor kompanije?! Ipak, Kipar je najistočnije ostrvo u Mediteranu (samo 60 km od obale Turske) površine 9.251 km2 i sa oko milion stanovnika.

Svojevremeno je bio kolonija Ujedinjenog kraljevstva (1978 – 1960) zbog čega i danas Kiprani voze desnom stranom ulice, a većina dobro govori engleski. Utičnice za struju su im takođe po britanski – trokontaktne sa pljosnatim pipcima, tako da je adapter obavezan deo prtljaga. Servisne informacije koje mogu da vam koriste ukoliko odlučite da posetite državu koja je 2012. predsedavala Evropskom unijom.

I još nešto. Kada je 1974. Kipar podeljen na grčki i turski deo aerodrom u Nikoziji se našao na “ničijoj zemlji”, te je poslednjih 40 godina glavni internacionalni aerodrom u Larnaki. To je bila prva stanica mog putovanja.

 

LARNAKA – Šta videti? Kakve su plaže? Gde jesti?

Sleteli smo kasno uveče i gradskim busom, koji nas je vozio kao krompire, došli do smeštaja. Moj prvi susret sa Kiprom bile su mračne i zapuštene ulice. “Gde sam ovo došla?!”, nervirala sam samu sebe što detaljnije nisam čitala forume kada sam planirala sedmodnevni odmor.

Najpre sam pomislila da su hteli da nas nasamare i da je hotel manje 10 minuta od centra. Znate foru ako ste ikada iznajmljivali smeštaj u Crnoj Gori. Međutim, zaista smo se posle kraće lagane šetnje našli u glavnoj ulici gde su s jedne strane smešteni restorani, a s druge je peščana gradska plaža Finikudes.

Na glavnom šetalištu su načičkani McDonalds, KFC, Pizza Hut, Starbucks, TGI Fridays i Häagen-Dazs, Hobo (Steak House), suši bar, Tak Inn… I sve je gotovo prazno. U ovom poslednjem jeli smo… Onako. Dovoljno da preživimo do jutra i nedovoljno da se ponovo vratimo u Tak Inn, osim ako nas BAŠ muka ne natera.

Na recepciji hotela dočekuje nas gazda. Fin čovek srednjih godina i duuugim noktom na malom prstu. Tumači nam mapu, govori kako ne moramo baš da idemo u zapadni deo grada (“turski je, tamo nema ništa da se vidi”) i pokazuje vremensku prognozu sa munjama i gromovima. Divno.

Narednog dana jeste bilo oblačno, ali sasvim pristojno za šetnju. Pa da obiđemo i tuLarnaku!

Glavna odrednica u gradu je crkva Agios Lazaros, sagrađena u XVII veku, na ostacima jedne starije iz IX veka, na mestu gde je sahranjen Sveti Lazar (u kripti, ispod crkve). Lepo izgleda spolja. Pomalo štrči od okoline.

Larnaca-Agios-Lazaros

Želeli smo da posetimo to čuveno Slano jezero, ali smo se odlučili za zaobilazni put, ne bi li još nešto videli. E tu je počela avantura. Šetajući se gotovo pustim ulicama obišli smo džamiju Hala Sultan Tekke, pa malu grčku pravoslavnu crkvu Ayios Charalambos sa nekoliko klima uređajima spolja. Malo je uvučena od glavog druma i izgleda kao da je oko nje raščišćena šuma, pa smo mislili da tuda možemo da prođemo do jezera. Krenuli smo stazom uz koju su bile načičkane napuštene montažne kuće. Izgledale su kao da je neko bežeći otišao iz njih, a posle je još dodatno došla ekipa da opljačka ako je nešto što vredi preteklo. Svuda razbacane stvari. Ja svakog trenutka očekujem da će odnekud da iskoče sitni kriminalci i prislone nam gvozdenu cev uz slepoočnicu zbog upada na njihov posed. Razmišljala sam već da počnem u Evernote-u da pišem oproštajno pismo: sve sam vas volela, kolekciju lakova za nokte ostavljam Marti.

AyiosCharalambosLarnaca

Ne budemo mi kukavice. Obiđemo detaljno i drugu stazu. Za nju se opet ispostavi da je kružna i da nema prolaza ka jezeru, već smo se opet vratili do crkve. Uzgred, tek posle nedelju dana saznali smo da je tu osamdesetih godina bio karantin za obolele od lepre. Tri starije žene još uvek žive tu.

Vrativši se na glavnu ulicu okušali smo sreću u turističkoj agenciji, međutim radnica em što nije znala da gleda mapu, da nam objasni kuda da idemo, nego je sve to bilo u kombinaciji sa očajnim engleskim. Da ne naletesmo na starijeg pumpadžiju Andresa ne bismo našli ni alternativni put ka jezeru. I zašto je uopšte zanimljivo toliko to Slano jezero?! Jer je to dom skoro 85 vrsta migracionih ptica i svake godine tu se okupi hiljade flamingosa. U najtoplijem delu godine dobar deo jezera presuši ostavljajući za sobom koru soli, a ponegde i blato.

larnacasaltlake

Sa suprotne strane grada spektakularno veliku površinu zauzima privatna Američka akademija, za školovanja dece bogataša i iz okolnih zemalja. Ako me razumete.

U tom kraju smeštene su i lepše kuće, arheološki muzej, monumentalna zgrada medicinske škole… Ostaci starog grada iz VIII veka su tako ušuškani da samo najuporniji mogu da ih nađu ili oni koji igraju tenis na terenima tik uz nalazište. Ako ste posetili Felix Romulianu, onda vas Kition uopšte neće impresionirati.

Vredna obilaska je marina i kraj oko nje. Ali ko je još došao na Kipar radi turističkih atrakcija?!

Empirijski je dokazano da gradska plaža nikada nije najbolji izbor, međutim Finikudes je sasvim pristojno čista i nema velike gužve. Uglavnom su tu stariji ljudi ili porodice sa stinom decom. Dve ležaljke i suncobran su pet evra, a kada to iznajmite donesu vam još plastično lavorče da ga napunite vodom i perete noge od peska. Krajnje praktično.

larnaka-beach

Iako je bio početak oktobra i 30 stepeni, sunce je bilo prilično jako i da nije vetra, tokom dana bio bi neizdrž. Vetar malo ometa kupače, jer su konstantni talasi. Plitka voda proteže se u nedogled, ali možete da se “osolite”. Već posle 17h hladno je sedeti samo u kupaćem na plaži, dok vam je za veče potrebna odeća dugih rukava i nogavica.

Narednog dana otišli smo na Mackanzie beach, koja je nedeleko od aerodroma pa imate sporadično priliku da gledate avione kako uzleću. Plaža je peščana, ali je zbog vetra koji konstantno duva on natopljen vodom, tako da nećete imati ugođaj mekoće i peska škripe pod nogama. A more ko more – nemirno i plavo

Tik uz plažu su načičkani lepi hoteli. Njih desetak, kako sam šac metodom prebrojala. Trenutno su prilično prazni. Baš kao i većina restorana. Bile su mi tužne scene: u mnogim restoranima svi stolovi sređeni i utegnuti, a u bašti samo sedi gazda (ili konobari) i satima čekaju goste.

Jedan od retkih restorana u kome nije bila samo porodica vlasnika je Militzis. Otišli smo po preporuci na meze i nismo omašili, mada nije visoko kotiran na Tripadvisoru. Inače, meze nije samo obrok, već tradicija druženja uz manje porcije različite hrane, koja jasno oslikava pomešanost kulture na ovom ostrvu. Služi se za najmanje dve osobe, a cena po osobi je od 12-13 evra, pa više od 20, u zavisnosti od toga šta je servirano i lokala u kome jedete. Nama je posluženo 12 tanjira: kus-kus, maslinke u marinadi, fava pasulj, grčka salata, meso i kobasice pripremani u vinu (stifados), humus, jagnjeći ražnjići i pečeni krompiri, halumi sir…

larnacamilitzis

Dobru lokalnu hranu jeli smo u zavučenom Takis Kebab house-u, gde mahom služe varijaciju na temu mesa u piti sa dosta salate: kebab, suvlaki… Uz to je neizbežno da uzmete jogurt od ovčijeg mleka, znatno kremastiji nego onaj na koji smo mi navikli. Pre obroka posluže vam i malo meze. Toliko sam “otkinula” na njihov humus da smo dva puta jeli ovde, što je za mene prava retkost.

Preko puta Takisa je To Kafe Tis Chrysanthi’s, u potpuno drugačijem stilu, ali najkul mesto ako želite da prezalogajite, popijete piće, ukusan šejk ili smoothie.

Prošetate li uličicama iznad glavne “džade” naićićete na dosta simpatičnih kafea i restorana, koji mahom zvrje prazni. Osim kluba Jungle u čijoj je bašti uveče potpuna ludnica, drugi kafići pokušavaju da namame goste svakodnevnim prenosima fudbalskih utakmica, koje se ovde prate na nivou fanatizma. Slaba vajda.

Više ćete ljudi videti u automobilima (svako treće je suzuki svift), nego onih koji šetaju ulicama. U bilo koje doba dana. Zanemarim li turiste, ne mogu reći da sam u Larnaki videla srećne ljude. Ovde kao da je nekada bio grad,a sada su samo senke. Malo je modernih i novih zgrada, neke koje su i počete, kao da su ostavljene za neka bolja vremena. Finansijski bolja.

Šta je skupoća kiparskog ostrva shvatila sam tek u Aja Napi. O tome detaljnije čitajte na novom domenu alex5rovski.com.

 

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 21. October 2014. by in Entertainment and tagged .

Navigation

Tweets by @alex5rovski

Instagram/alex5rovski

Ovde i koze pasu pod ručnom.
Najbolji opis strmog uspona dugog 2km kojim smo se peli do Velikog vrha. 
Nije mi bilo svejedno kada smo počeli da se penjemo uz stazu prekrivenu oštrim kamenjem.
Kažu da tuda godišnje prođe više od 15.000 ljudi. Staza se nazire, ali nije utabana. 
Iako na početku nisam krenula sa pripremljenom taktikom, shvatila sam ubrzo da je bitno da se fokusiram na naredni korak ili dva. Trenutak nepažnje i očas posla može da mi sklizne noga. 
Nas je u grupi bilo prvo osmoro, pa šestoro i svako je držeći skijaški štap birao svoj put. Dobro je što nas je bilo više, jer ohrabri te kada čuješ: hajde, možeš ti to, nema još mnogo.
Zastali smo jednom skoro pred vrh, da se malo odmorimo, i stariji gospodin iz grupe je predložio: a da pošaljemo nekoga, pa da nam kaže koliko još ima i onda da odlučimo hocemo li gore ili nazad?
Devojka mu je odgovorila: za nekoga je to 200, za nekoga 500m.
Pogledala sam unazad, videla da smo najgori deo prošli. Pržilo je sunce tog poslednjeg avgustovskog dana, no nisam ni pomišljala da se vratim. 
Nismo se penjali još mnogo, a pred nama se ukazala skoro ravna travnata staza. Počela je tada neizvesnost kada će već taj vidikovac zbog koga prevalismo ovaj put. 
A onda se pred mojim očima ukazao jedan od najlepših prizora koji ikada videh. Lepši nego na fotografijama, jer valjalo je do njega stići.
#alex5neverstops #srbija #discoverserbia #uvaclake Jedan od najspektakularnijih prizora koji sam svojim očima videla.
Put.
Sagrađen je u vojne svrhe, a zahvaljujući jednoj epizodi Top Geara - postao je turistička atrakcija. Čaušesku je naredio gradnju Transfagarašana želeći da se zaštiti od najezde Sovjeta. Srećom danas ima potpunu drugačiju namenu.
Mnogo sredstava i ljudi je sedamdesetih godina uloženo u gradnju. Upotrebljeno je 6.000 tona dinamita. Zbog nestručnog rukovanja dinamitom zvanična statistika kaže da je poginulo 40 ljudi, nezvanična svedočanstva da ih je bilo na stotine.
Nikolaj Čaušesku možda nije imao nameru da ovo danas bude turistička atrakcija, ali definitivno da je intimno želeo da bude jedno od dela po kome će ga svet pamtiti, iako je odbio da se zove njegovim imenom.
Put je dug 90 kilometara, a njegove krivine, oštri usponi i spektakularni vidikovci ga stvrstavaju na listu najzanimljivijih i najlepših svetskih puteva.
Na najvišoj tački (2.034 m) je jezero Balea i glavno stecište izletnika.
Džeremi Klarkson je svojevremeno Transfagarašan nazvao najboljim putem na svetu. Time je učinio više za njegovu popularizaciju van granica Rumunije, nego što je to uradila turistička organizacija od početka 21. veka.
Mnogi Rumuni se začude kada neki stranac ovo nazove Čaušeskuov put, što ne znači da izbegavaju DN7C. Naprotiv. U velikom broju danas baš ovuda voze od Baskova do Sibijua. Često na obroncima Garašana prave piknik.
#alex5neverstops #romania #transfagarasan #transfagarasanroad #travelblog Malo ušminkavanja je potrebno pa da i Beograd ima trijumfalnu kapiju. Zapravo, ima je i ona je skoro 90 godina starija od one u Parizu, koja je jedan od simbola tog grada.

Da. Ponovo sam šetala Kalemegdanom. I dobro ga zagledala. 🤔

Činilo mi se da neka zdanja vidim prvi put u životu, a mnogo puta sam tuda prošla. Recimo, nikada nisam zastala ispred Kapije Karla VI.

Pored nje stoji tabla i na njoj piše:
Kapija Karla VI nalazi se u sklopu srednjovekovnog severoistočnog bedema Donjeg grada. Izgrađena je između 1718. i 1736. Godine, kao novi, monumentali ulaz u Donji grad.
Predstavlja jedino izvorno barokno ostvarenje na području južno od Save i Dunava. Prema nekim izvorima, projekat fasade ove kapije pripisuje se Baltazaru Nojmanu, jednom od najznačajnijih arhitekta nemačkog baroka, koji je kratko vreme radio u Beogradu kao vojni inženjer.
Spoljna fasada kapije zamišljena je kao trijumfalni ulaz u carski grad, što ilustruje i monogram cara Karla VI nad ulazom, a postojao je i natpis koji glasi: “Karlo VI, rimski car, avgust, pobornik prave vere protiv hrišćanskih neprijatelja, podigao je ova vrata, veličanstveno delo, posle osvajanja slavnog grada Beograda”.
Na krajevima su viteški oklopi slave, znamenja pobede i ostvarenog mira, a u centralnoj osi je oklop sa zastavama i ratnim bubnjevima. Unutrašnja fasada, kroz koju se iz tvrđave ulazilo u varoš, simbolizovala je portal Habzburške kraljevine Srbije. Nad ovim portalom nalaze se kartuša sa grbom Srbije kao austrijske krunske zemlje.
#alex5neverstops #istorijskačitanka #beograd #upoznajsrbiju Zvaćemo je Svetiljka.
Izazov je sledeći: @Slavimir_futro je inspirisan Dorćolom oslikao prodavnicu, a ja treba da približim i pojasnim šta se krije iza tih priča.
Izazov prihvaćen. ✅
Slavimir je svoj posao odlično uradio i "galerija" #IDEAdorcol biće otvorena 2. septembra na uglu Kralja Petra i Cara Dušana.
Sada je došao red na mene. Krstarim Dorćolom i upoznajem vas sa njegovim jedinstvenostima na @ideasrbija.
Usput, da pojasnim zašto sam fotografiju nazvala Svetiljka, kada svi jasno vidimo da je to krov Muzeja nauke i tehnike. Ipak, u zgradi na uglu Dobračine i Skender-begove je 1893. otvorena prva elektrčna centrala u Srbiji. 💡 Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postiji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja.
Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina.
Citat Iva Andrića.
Inspiracija za nove Insta priče. Ovog puta o Beogradu.💡
#alex5neverstops 
#beograd #belgrade #picoftheday #meetbelgrade #visitserbia Post-truth. Stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija.

Oxford Dictionaries je post-istinu proglasio za reč 2016. godine. Tek.

Setila sam se toga dok sam gledala ostatke Smederevske tvrđave, što me je vratilo u školske dane, čitanke i epske pesme:
"Kad Jerina Smederevo gradi,
pa naredi mene u argatluk,
argatovah tri godine dana,
i ja vukoh drvlje i kamenje,
sve uz moja kola i volove…"
Lični stavovi i emocije su kroz narodne pesme "šerovani" s kolena na koleno i tako mi mahom prihvatismo da je Jerina - prokleta.

Subjektivne narodne pesme predstavile su je kao pohotnu, bezdušnu i nemilosrdnu vladarku. Uglavnim smo tako iscrtali i mastilom potamneli njen lik, ne preispitujući istorijske činjenice. A one kažu da je grčka princeza Irina Kantakuzin jedna od najtragičnijih ličnosti srednjeg veka.

Proverite.

#istorijskačitanka #alex5neverstops #smederevo #smederevskatvrdjava #istorija #srbija #srbijauslikama #discoverserbia #visitserbia #upoznajsrbiju #meetserbia
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

admin

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: