alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Kako je student novinarstva završio u zatvoru zbog Hemingveja

Arnold je krijući se u teretnom vozu prešao pola Amerike da bi video svog idola. Pre nego što je upoznao Ernesta Hemingveja spavao je u zatvoru. Od pisca je dobio spisak i ponudu koji su zauvek promenili njegov život. 

 

ErnestHemingway1939

Bio je april 1934. godine. Vreme Velike depresije. Arnold Samjuelson, 22-godišnji sin norveških imigranata, je završio studije novinarstva na Univerzitetu u Minesoti, ali nije imao diplomu da to i dokaže, jer je odbio da plati taksu od pet dolara. Kada je pročitao u Cosmopolitanu priču “One Trip Across” toliko je bio impresioniran da je odlučio da putuje 2.000 milja i upozna se sa njenim autorom – Ernestom Hemingvejem i pita ga za savet.

Bez centa u džepu, sa torbom do vrha napunjenom željom da postane pisac, zaputio se ka jugu, na Floridu. Uskočio je u teretni voz. Tričavih tri, četiri hiljade kilometara do Ki Vesta (According to Google Maps data distance between Minneapolis, MN and Key West, FL 1947 Miles / 3134 Km this take 1 day 5 hours ).

Kada je konačno stigao u gradić u kome je živeo autor romana “Zbogom oružje”, Samjuelson nije imao mnogo izbora nego da prespava na doku. Usred noći “beskućnika” je probudio jedan policajac i do jutra je bio u lokalnom zatvoru.

Sledećeg dana Arnold je krenuo u potragu za svojim idolom, koji tek što se vratio iz afričkog safarija. Kada je zakucao na vrata doma Ernesta Hemingveja i slavni pisac se pojavio na kućnom pragu, Samjuelson je ostao nem.

Nisam mogao da se setim ni reči govora koji sam pripremio. Ispred mene je stajao visok čovek, širokih ramena. Noge su mu bile razdvojene, a ruke kao da su visile. Nagnuo se blago napred i instinktivno preneo težinu tela na prste. Kao borac koji se sprema da zada udarac“, opisao je Arnold Samjuelson mnogo godina kasnije ovaj susret.

Srećom, Hemingvej nije udario mladića, već ga je pitao šta želi. Samjuelson mu je objasnio da je čitao “One Trip Across” i da je hteo sa njim o tome da razgovara. Hemingvej se za trenutak zamislio, a potom rekao nepoznatom momku da dođe sutradan u 13:30.

Arnold se vratio u dogovoreno vreme i zatekao pisca kako sedi na svom tremu. Počeli su razgovor i Ernest mu je dao sledeći savet:

Najvažnije što sam naučio o pisanju je da nikada ne pišeš previše odjednom. Nikada nemoj da iscediš sve iz sebe. Ostavi malo i za sledeći dan. Najbitnija stvar je da znaš kada da staneš. Kada ti još uvek ide dobro i dođeš do interesantnog dela, a znaš šta će se posle desiti, vreme je da se zaustaviš. Onda ga ostavi na miru i ne razmišljaj o tome. Neka tvoja podsvest odradi posao. Sledećeg jutra, nakon dobrog sna i kada se osećaš sveže prepiši ono što si napisao dan ranije i opet se zaustavi na drugom vrhuncu interesovanja. Na taj način dobićeš mnogo interesantnih mesta u romanu i nikada se nećeš zaglaviti“.

Hemingvej ga je pitao da li je pročitao “prokleto dobru” knjigu “Rat i mir”, a zatim pozvao u svoju radnu sobu i napravio listu književnih dela koja bi trebalo da pročita.

hemingvej-knjige-preporuka

1. “Ana Karenjina” – Lav Tolstoj (eKnjiga – Audio knjiga)
2. “Budenbrokovi” – Tomas Man (eKnjiga)
3. “Braća Karamazovi” – Fjodor M. Dostojevski (eKnjiga – Audio knjiga)
4. “Orkanski visovi” – Emili Bronte (eKnjiga – Audio knjiga)
5. “Pozdrav i zbogom” – Džordž Mur (eKnjiga)
6. “Madam Bovari” – Gistav Flober (eKnjiga – Audio knjiga)
7. “Rat i mir” – Lav Tolstoj (eKnjiga Audio knjiga)
8. “Plavi hotel” – Stiven Krejn
9. “Otvoreni čamac” – Stiven Krejn
10.”O ljudskom ropstvu” – Samerset Mom
11. Antologija poezije “The Oxford Book of English Verse”
12. “Ogromna soba” – Edvard Estlin Kamings
13. “Daleko i davno” – Vilijem Henri Hadson (eKnjiga – Audio knjiga)
14. “Amerikanac” – Henri Džejms
15. “Dablinci” – Džejms Džojs (eKnjigaAudio knjiga)
16. “Crno i crveno” – Stendal (eKnjiga – Audio knjiga)

Osim ovog spiska Ernest Hemingvej je mladiću dao kolekciju kratkih priča Stivena Krejna i svoj roman “Starac i more”, međutim zamolio ga je da mu tu knjigu vrati jer je to jedini primerak tog izdanja koji ima. Arnold je to učinio već sutradan i umesto da se oproste, kada je Hemingvej čuo da Samjuelson noći u gradskom zatvoru, pozvao ga je da spava u njegovom novom kruzeru Pilar. Narednih godinu dana Arnold Samjuelson je radio kao čuvar broda, koji je dobio ime po nadimku tadašnje gospođe Hemingvej – Paulin, i piscu je služio uglavnom za lov na sabljarke duž američko-kubanske obale.

Ernest Miler Hemingvej je priču “One Trip Across” uvrstio u svoj najproblematičniji roman “Imati, pa nemati” (izdat 1937). Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. za roman “Starac i more”, a naredne godine i Nobelovu nagradu za književnost. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav želi, čovek izrazito avanturističkog duha izvršio je samoubistvo lovačkom puškom 2. jula 1961. u Ketčumu.

Arnold Samjuelson je mnogo godina kasnije izdao knjigu – “Sa Hemingvejem: Godinu dana u Ki Vestu i na Kubi” (With Hemingway: A Year In Key West And Cuba). Uz mnoštvo fotografija ona na zanimljiv i živopisan način oslikava taj period piščevog života pre nego što je bio ratni dopisnik i borac u Španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu.

Verovatno je Arnold dobro zapamtio još jedan savet Ernesta Hemingveja, koji je kao najbitniju stavku izdvojio slušanje drugih ljudi oko sebe i davanje bezuslovne pažnje pojedincima u okolini:

Kada ljudi pričaju, slušajte ih. Nemojte da razmišljate o tome šta ćete vi reći. Većina ljudi nikada ne sluša niti opaža stvari oko sebe. Trebalo bi da po izlasku iz prostorije znate sve ono što ste tamo videli i ne samo to – ako je neko ili nešto u prostoriji u vama izazvalo emociju, trebalo bi tačno da znate ko ili šta je to bilo“.

Advertisements

2 comments on “Kako je student novinarstva završio u zatvoru zbog Hemingveja

  1. Miroslav
    19. July 2014.

    Procitao sam 9 od ovih knjiga, ali nameravam da sto pre procitam i ostale. Zaista sjajna preporuka! Hvala i tebi na ovom tekstu

  2. Pingback: KADA LJUDI PRIČAJU, SLUŠAJTE IH… | TAMOiOVDE

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 29. June 2014. by in Entertainment, Persons.

Tweets by @alex5rovski

Instagram/alex5rovski

Ovde i koze pasu pod ručnom.
Najbolji opis strmog uspona dugog 2km kojim smo se peli do Velikog vrha. 
Nije mi bilo svejedno kada smo počeli da se penjemo uz stazu prekrivenu oštrim kamenjem.
Kažu da tuda godišnje prođe više od 15.000 ljudi. Staza se nazire, ali nije utabana. 
Iako na početku nisam krenula sa pripremljenom taktikom, shvatila sam ubrzo da je bitno da se fokusiram na naredni korak ili dva. Trenutak nepažnje i očas posla može da mi sklizne noga. 
Nas je u grupi bilo prvo osmoro, pa šestoro i svako je držeći skijaški štap birao svoj put. Dobro je što nas je bilo više, jer ohrabri te kada čuješ: hajde, možeš ti to, nema još mnogo.
Zastali smo jednom skoro pred vrh, da se malo odmorimo, i stariji gospodin iz grupe je predložio: a da pošaljemo nekoga, pa da nam kaže koliko još ima i onda da odlučimo hocemo li gore ili nazad?
Devojka mu je odgovorila: za nekoga je to 200, za nekoga 500m.
Pogledala sam unazad, videla da smo najgori deo prošli. Pržilo je sunce tog poslednjeg avgustovskog dana, no nisam ni pomišljala da se vratim. 
Nismo se penjali još mnogo, a pred nama se ukazala skoro ravna travnata staza. Počela je tada neizvesnost kada će već taj vidikovac zbog koga prevalismo ovaj put. 
A onda se pred mojim očima ukazao jedan od najlepših prizora koji ikada videh. Lepši nego na fotografijama, jer valjalo je do njega stići.
#alex5neverstops #srbija #discoverserbia #uvaclake Jedan od najspektakularnijih prizora koji sam svojim očima videla.
Put.
Sagrađen je u vojne svrhe, a zahvaljujući jednoj epizodi Top Geara - postao je turistička atrakcija. Čaušesku je naredio gradnju Transfagarašana želeći da se zaštiti od najezde Sovjeta. Srećom danas ima potpunu drugačiju namenu.
Mnogo sredstava i ljudi je sedamdesetih godina uloženo u gradnju. Upotrebljeno je 6.000 tona dinamita. Zbog nestručnog rukovanja dinamitom zvanična statistika kaže da je poginulo 40 ljudi, nezvanična svedočanstva da ih je bilo na stotine.
Nikolaj Čaušesku možda nije imao nameru da ovo danas bude turistička atrakcija, ali definitivno da je intimno želeo da bude jedno od dela po kome će ga svet pamtiti, iako je odbio da se zove njegovim imenom.
Put je dug 90 kilometara, a njegove krivine, oštri usponi i spektakularni vidikovci ga stvrstavaju na listu najzanimljivijih i najlepših svetskih puteva.
Na najvišoj tački (2.034 m) je jezero Balea i glavno stecište izletnika.
Džeremi Klarkson je svojevremeno Transfagarašan nazvao najboljim putem na svetu. Time je učinio više za njegovu popularizaciju van granica Rumunije, nego što je to uradila turistička organizacija od početka 21. veka.
Mnogi Rumuni se začude kada neki stranac ovo nazove Čaušeskuov put, što ne znači da izbegavaju DN7C. Naprotiv. U velikom broju danas baš ovuda voze od Baskova do Sibijua. Često na obroncima Garašana prave piknik.
#alex5neverstops #romania #transfagarasan #transfagarasanroad #travelblog Malo ušminkavanja je potrebno pa da i Beograd ima trijumfalnu kapiju. Zapravo, ima je i ona je skoro 90 godina starija od one u Parizu, koja je jedan od simbola tog grada.

Da. Ponovo sam šetala Kalemegdanom. I dobro ga zagledala. 🤔

Činilo mi se da neka zdanja vidim prvi put u životu, a mnogo puta sam tuda prošla. Recimo, nikada nisam zastala ispred Kapije Karla VI.

Pored nje stoji tabla i na njoj piše:
Kapija Karla VI nalazi se u sklopu srednjovekovnog severoistočnog bedema Donjeg grada. Izgrađena je između 1718. i 1736. Godine, kao novi, monumentali ulaz u Donji grad.
Predstavlja jedino izvorno barokno ostvarenje na području južno od Save i Dunava. Prema nekim izvorima, projekat fasade ove kapije pripisuje se Baltazaru Nojmanu, jednom od najznačajnijih arhitekta nemačkog baroka, koji je kratko vreme radio u Beogradu kao vojni inženjer.
Spoljna fasada kapije zamišljena je kao trijumfalni ulaz u carski grad, što ilustruje i monogram cara Karla VI nad ulazom, a postojao je i natpis koji glasi: “Karlo VI, rimski car, avgust, pobornik prave vere protiv hrišćanskih neprijatelja, podigao je ova vrata, veličanstveno delo, posle osvajanja slavnog grada Beograda”.
Na krajevima su viteški oklopi slave, znamenja pobede i ostvarenog mira, a u centralnoj osi je oklop sa zastavama i ratnim bubnjevima. Unutrašnja fasada, kroz koju se iz tvrđave ulazilo u varoš, simbolizovala je portal Habzburške kraljevine Srbije. Nad ovim portalom nalaze se kartuša sa grbom Srbije kao austrijske krunske zemlje.
#alex5neverstops #istorijskačitanka #beograd #upoznajsrbiju Zvaćemo je Svetiljka.
Izazov je sledeći: @Slavimir_futro je inspirisan Dorćolom oslikao prodavnicu, a ja treba da približim i pojasnim šta se krije iza tih priča.
Izazov prihvaćen. ✅
Slavimir je svoj posao odlično uradio i "galerija" #IDEAdorcol biće otvorena 2. septembra na uglu Kralja Petra i Cara Dušana.
Sada je došao red na mene. Krstarim Dorćolom i upoznajem vas sa njegovim jedinstvenostima na @ideasrbija.
Usput, da pojasnim zašto sam fotografiju nazvala Svetiljka, kada svi jasno vidimo da je to krov Muzeja nauke i tehnike. Ipak, u zgradi na uglu Dobračine i Skender-begove je 1893. otvorena prva elektrčna centrala u Srbiji. 💡 Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postiji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja.
Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina.
Citat Iva Andrića.
Inspiracija za nove Insta priče. Ovog puta o Beogradu.💡
#alex5neverstops 
#beograd #belgrade #picoftheday #meetbelgrade #visitserbia Post-truth. Stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija.

Oxford Dictionaries je post-istinu proglasio za reč 2016. godine. Tek.

Setila sam se toga dok sam gledala ostatke Smederevske tvrđave, što me je vratilo u školske dane, čitanke i epske pesme:
"Kad Jerina Smederevo gradi,
pa naredi mene u argatluk,
argatovah tri godine dana,
i ja vukoh drvlje i kamenje,
sve uz moja kola i volove…"
Lični stavovi i emocije su kroz narodne pesme "šerovani" s kolena na koleno i tako mi mahom prihvatismo da je Jerina - prokleta.

Subjektivne narodne pesme predstavile su je kao pohotnu, bezdušnu i nemilosrdnu vladarku. Uglavnim smo tako iscrtali i mastilom potamneli njen lik, ne preispitujući istorijske činjenice. A one kažu da je grčka princeza Irina Kantakuzin jedna od najtragičnijih ličnosti srednjeg veka.

Proverite.

#istorijskačitanka #alex5neverstops #smederevo #smederevskatvrdjava #istorija #srbija #srbijauslikama #discoverserbia #visitserbia #upoznajsrbiju #meetserbia
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

admin

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: