Za sve koji ne znaju ko je bio Nušić i za njihove roditelje

Moram nešto da vam priznam: prva ruka ovog teksta bila je pomalo mračna i bilo je predviđeno da blog post ima naslov “Ne može Saša Popović da voli tvoje dete više nego ti”. Od hejtovanja, kolokvijalno rečeno, nema boljeg poziva na klik. Ali poenta ovog teksta nije samo da kliknete, te je bezveze da posežem za Stanija forama i manipulišem niskim strastima.

Shvatili ste već iz naslova da je reč o anketi Ko je bio Nušić?

Ne znam da li su tog dana na smederevske ulice izašli baš svi koji ne znaju za Alkibijada Nušu i koliko sati je snimana ova anketa, ali pojedini emitovani odgovori su prilično blamantni imajući u vidu da su u pitanju pretežno mladi ljudi, pa čak i studenti, koji su makar kroz školovanje jednostavno morali da se susretnu sa delima ovog pisca.

Za sedam dana ovaj klip pregledalo je više od 125.000 ljudi i, naravno, mnogi su se osetili pozvanim da prokomentarišu slučaj iz Smedereva. Imam slab stomak, te vrlo retko i u doziranim količinama čitam komentare, ali ispod ovog klipa sam ih pogledala letimice. Počev od spominjanja Slobodana Miloševića, Amerikanaca, GMO, pa do Granda i Pinka.

“E ovo se dobija,kada se preterano konzumira Farma, Luda kuća, Dvor, Veliki Brat, Grand šou, Bravo šou, Soraja, Stanija, Pink, Trenutak istine…”

“To su naše nove GRAND generacije. Ovaj snimak me nije začudio jer je naše društvo odavno dotaklo dno, a obrazovanju je suvišno govoriti”

“Sramota je sto nam mediji serviraju Farmu, Velikog Brata, Zvezde Granda, meksicke, turske i holivudske serije”

“Radno vreme je “evropsko” tako da roditelji ni nemaju vremena da se bave svojom decom, puste im igrice, ili oni samo skidaju sa NET-a sve sto stignu”.

Znači, mediji su krivi što mladi nisu iz škole poneli (gotovo) ništa sa časova srpskog jezika? I od kad to mediji imaju primarno vaspitno-obrazovnu ulogu? Od kad roditelji ne stižu od posla da se bave svojom decom – da li je to odgovor? I onda treba Saša Popović i Željko Mitrović da se brinu o vašoj deci?

Da li ZAISTA očekujete da bilo koja vaspitačica, učiteljica, nastavnica, ministar prosvete, član RRA ili urednik novina/televizije može da više voli vaše dete nego vi sami? Da li zaista verujete da bi neki stranac trebalo da ima veći uticaj na njega, nego njegovi članovi porodice?

Ok, ja nemam pravo glasa jer nemam dete, pa ne znam kako je to. Ali imam brata i sestru od 14 i 11 godina, koji su nažalost 1.000 km daleko od mene. Ipak, znam koliko sam sati provela objašnjavajući im zašto ne treba da mrze crnce, zašto možda i oni smrde Marokancima, čestitajući im kada su iskulirali kavgadžiju umesto da “popiju” ukor, pa kada smo u prilici čitajući knjige zajedno sa njima, obilazeći muzeje, slušajući dobru muziku…

Daleko od toga da amnestiram (dela) krivice medije koji objavljuju bezvredne članke, emituju besmisleni program ili puštaju muziku za mučenje životinja.

Ono što hoću da kažem je da svako od nas ima mogućnost izbora.

1. Ako imate kablovsku televiziju – uvek možete da gledate Travel Channel, Animal Planet, National Geographic ili Discovery.

2. Ako imate internet umesto što ćaskate na Facebooku ili neumorno listate 9GAG – uvek možete da saznate ili naučite nešto novo, pogledate TED govor, upišetebesplatan online kurs ili potražite konsultaciju iz oblasti koja vas zanima naHelpouts…

3. Ako ste izdvojili 100, 200 dinara za štampu nedeljno – uvek možete da kupite Politikin zabavnik, NIN ili Vreme.

4. Ako ste planirali da kupite knjigu svoje omiljene TV voditeljke – uvek možete da za manje novca uplatite mesečnu članarinu u biblioteci i pročitate makar tri klasika.

Znam, znam… u zemlji je raspad sistema. Pa hoćemo li da sednemo i da plačemo, raspravljamo da li je bolja Ceca ili Jeca, likujemo što i Nataša ima kurje oko i pitamo se šta će se desiti u narednoj epizodi “Male neveste” ili da pokušamo nešto da uradimo za sebe, kako bismo imali mogućnost da nam bude bolje?

Ako je Olimpijada, nepismena paorka sa srpske vojne granice, još pre 150 godina mogla svog sina ovako da savetuje, zašto vi onda vašem detetu dozvoljavate da gleda i sluša gluposti?

“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju – oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i da pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”

Inače, u slučaju da niste prepoznali citat, taj sin je Mihajlo Pupin – čobanin iz Idvora i predsednika Njujorške akademije nauka.

S obzirom na to da je danas 1. septembar, koji nas mahom najpre asocira na početak (m)učenja, ja vam u to ime preporučujem da pročitate autobiografiju Mihajla Pupina “Sa pašnjaka do naučenjaka” (za koju je, verujem da znate, dobio i Pulicerovu nagradu). Motivisaće vas.

Ukoliko, pak, živite u Beogradu onda bi mi bilo drago da se 13. septembra vidimo na TEDxZemunED, čiji cilj je da se mladi podstaknu na razmišljanje o obrazovanju i promene nešto u društvu u kojem žive.

Da se razumemo, ne može svako da patentira sistem kalemova za dobijanje obrtnog polja, da pronađe lek protiv Amiotrofične lateralne skleroze ili da iskoreni glad u svetu, ali saznanje da ste dali najbolje do sebe – vredno je poštovanja.