alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

“Živeo život” – vraćanje u prošlost za sva čula

Svako ko me iole poznaje zna koliko sam opčinjena Berlinom i svako ko me je pitao za preporuku šta da (od kulturno-istorijskih znamenitosti) poseti u Berlinu kao iz topa je dobio odgovor – DDR museum.

Savršen primer interakcije! Jednostavno te “uvuče” u vreme Deutsche Demokratische Republik, počev od trabanta, preko čitavog porodičnog stana do saslušanja u Stasi stilu. Još se sećam kako sam širom otvorenih očiju zavirivala u svaki kutak.

Ni pre, ni posle toga nije ništa bilo kao Berlin i ništa kao DDR museum. Sve do večeras. I to u mom Beogradu. Sinoć je u zgradi gde je nekada bila Robna kuća Beograd (danas je to poznato kao “preko puta Vapiana”, gde je nekada bio Ruski car) otvorena izložba “Živeo život.

Izložba "Živeo život"

Ovom multimedijalnom i interaktivnom postavkom predstavljena je Jugoslavija u periodu posle Drugog svetskog rata i pre građanskog rata. Kada kročite u prostor svim čulima doživljavate kao da vas je vremenska mašina vratila u drugu polovinu 20. veka.

Stojite pored jednog od tačno 923.487 fića, koji su proizvedeni u Zastavi u periodu od 18. oktobra 1955. do 18. novembra 1985. Namerno ovako precizno spominjem brojeve, jer je zanimljiva činjenica da je za tih 30 godina sa kragujevačke trake u proseku na svakih pet minuta izlazila po jedna Zastava 750.

Možete da pogledate film sedeći na stolicama iz čačanskog bioskopa pedesetih godina. Tu je i originalni plakat filma “Bitka na Neretvi”, koji je 1969. godine dizajnirao Pablo Pikaso i umesto honorara tražio sanduk najboljih jugoslovenskih vina.

Sa zidova vam se smeše uramljene Borosane, koje su sada čak i na modnim pistama, i Startasice, sada obavezna obuća svakog poštenog hipstera. Mami vas da zavirite u ormare i pretresete garderobu koju su nosile naše bake/mame i zabavlja vas prizor standardne toalete gradskog mangupa od pre 50 godina.

Iz prave pravcate trafike (one kakva je nekada bila) možete da uzmete i prelistate neke od dnevnih ili periodičnih izdanja tog vremena. Meni su pažnju privukli: specijalno izdanje Pobjede nakon što je završena pruga Beograd – Bar i feljton Jedinstva iz 1979. o Josipu Brozu, gde se između ostalog opisuje period nakon što je izašao iz zatvora i kakav su prema njemu odnos imala sveštena lica.

Posebno je interesantan opis magazina Čik (kako da pročitate vaše čvoruge): “Pojavio se 1963. godine i kao izuzetno satiričan, drzak i golišav ubrzo je pridobio veliki broj čitalaca. Kada se pojavio, bio je potpuna avangarda. Iako se često čitao levom rukom, bio je izuzetno važan časopis za jugoslovensko novinarstvo. Časopis Čik smatra se pretečom današnjih društvenih mreža, pre svega zbog svojih rubrika za upoznavanje.”

U zlatnom masivnom ramu uokviren je “otac svih pasoša”, a pored podsećanje: “Prosečan Jugosloven imao je ono što nije imao ni Rus, ni Amerikanac – pasoš s kojim bez vize nije mogao samo u Grčku (zbog spora oko imena Makedonije) i Albaniju (zbog zadrtog Envera Hodže) i još neznatan broj destinacija, za koje i nije bilo mnogo zainteresovanih. Crveni pasoš SFRJ predstavljao je zenit diplomatije u vreme hladnog rata i blokovski podeljenog sveta. Bio je najbolje kotirani pasoš na crnom tržištu, gde je dostizao cenu od neverovatnih 10.000 američkih dolara.”

Izložba "Živeo život"

Na prvom spratu vas dočekuju glasovi Mladena Delića, Jordana Ivanovića i drugih legendarnih sportskih komentatora. Njihove rečenice koje su ušle u istoriju emitiju se sa radija smeštenog na radnom stolu novinara iz `80-tih godina. Osim starih dresova Partizana, Crvene zvezde, Hajduka i Dinama, pa Vučka i Zagija tu su i priče o sportistima na koje smo bili ponosni, ali i o celokupnom položaju sporta u društvu.

Preko puta su šator, majice i značke sa radnih akcija. Ističući krilaticu “Mi gradimo prugu, pruga gradi nas” opisano je šta se dešavalo tokom 28 dana radne akcije, kako su popodne organizovani mnogi korisni kursevi foto-klub, sportska takmičenja i izrada obaveznih zidnih novina, a mnogi omladinci su upravo tom prilikom stekli i vozačku dozvolu. Meni je interesantan bio jelovnik sa radnih akcija. Npr za doručak je bilo propisano: 4 dl kakaa s mlekom, 20 g maslaca, 60 g meda i 200 g hleba.

Neka vas ne mrzi da pročitate zanimljive priče o turizmu i statistikama putovanja Jugoslovena. Usput možete da vidite i kako su izgledala sedišta u avionu, koferi…

Sudeći po reakciji ljudi koji su se zatekli kada i ja na izložbi, najemotivniji je susret sa starim ambalažama pojedinih prehrambenih proizvoda. Glavna zvezda je definitivno trouglasti tetrapak od jogurta, ali mene je najviše obradovao Pekabelin frižider za sladoled i prisećanje na belo pakovanje voljenog čoko moka.

Osim u supermarket i kombinovanu dnevnu sobu iz `70-tih godina, možete da zavirite i u kancelariju direktora komercionalnog sektora RK Beograd. Dva puta sam čitala priču: “Službenik jeste bio službenik, ali je bio i samoupravljač. Kada stigne na posao morao je da popije kafu. Ako je dugo u firmi mogao je direktoru da govori ti. Mogao je da telefonira deci i da se svađa sa ženom preko telefona na radnom stolu. Mogao je da se žali na malu platu, na kolege i na direktora, a naročito na direktorovu sekretaricu. Ali je mogao da digne i kredit, da vodi porodicu na more i da drmne vinjak s nogu kada izađe na pauzu. Zato je službenik svakog dana dolazio u svoju kancelariju i ljubomorno čuvao svoju stolicu, ma kako rasklimatana bila.”

Izložba "Živeo život"

I nikako nemojte da završite obilazak izložbe, a da niste posetili drugi sprat! Tu su priče o velikanima jugoslovenske muzičke scene, ali i disko kugla, harmonika, juke box, kaleidoskopi, stetoskopi, radio prijemnici…

Budite hrabri i promolite nos kroz neku od ključaonica, osetite mirise karakteristične za to doba. Meni je već posle trećeg bilo muka, ali sam iz nekih zaturenih uspomena dozvala Rinot Silvestre.

“Miris Pino Silvestre označio je konačan raskid sa balkanskom zaostalošću. Muškarci su počeli da koriste kolonjsku vodu. Bioskopi, igranke, pa i partijski sastanci mirisali su na srebrni bor. Svaki muškarac koji je držao do sebe imao je u kupatilu zelenu bočicu u obliku šišarke.”

Budite hrabri i zavucite ruku u “komodu za dodire“. Osetićete pomalo zaboravljene ili možda nikada dodirnute predmete, počev od ručnog mlina za kafu, preko lastiša i metalnog viklera, do audio kasete i jo-joa.

Tu nije kraj! Slede kozlić i druge sprave za školski sport, pa izdvojena zemljana površina za igranje klikera i školske klupe na kojima stoje leksikoni spremni za upisivanje. Pored toga je nešto između kafane sa crvenim kariranim stolnjacima i restorana društvene ishrane. Možete da popijete Coctu, BIP pivo, C kafu ili pojedete sladoled, a dobićete račun iz blokčeta, ispisan rukom. Najavljeno je da će u menzi biti ćufti i vojničkog pasulja, ali za sada od toga nema ništa.

U svakom slučaju, ako ogladnite nakon dugog obilaska postavke (ja sam se zadržala tri sata) na samom ulazu je čuveni crveni kiosk. Viršle u zemički su 140 dinara. Kakvog su ukusa ne znam, jer im je uveče nestalo viršli. Prvog dana otišlo ih je 250.

A jel imate one kobasice? – pitao je jedan gospodin srednjih godina.

– Ne niko nije mogao da proizvede tako veran ukus – odgovorila je prodavačica, verovatno ne prvi put danas.

– A ni trouglasti jogurt? Pa kako sad u potpunosti da evociram uspomene?!

U nadi da ćete biti bolje sreće nego ja večeras, preporučujem da dok čekate viršle sa razblaženim senfom pročitate priču o K67.

Ok. Otišla sam praznog stomaka i punog srca. Verujem da nisu svi blagonakloni ovom periodu istorije, niti da za isti dele moje interesovanje, ali mi smo potomci tog vremena. Poznavanjem njega bolje ćemo upoznati i shvtiti sebe.

Zanemarimo čak i samo razdoblje o kome govori izložba. Način na koji je postavljena je zanimljiv i uz neke dopune ubeđena sam da će se veoma dopasti ne samo domaćim posetiocima, već i brojnim turistima koje svakodnevno viđam na Obilićevom vencu.

     *****
Zbog svog obima, izložba je podeljena na dva dela: prvi deo je postavljen do 31. jula, a drugi u periodu od 20. septembra do 30. novembra. Ja ću verovatno još jednom otići da utvrdim gradivo o prvom delu i pročitam novine koje nisam.
Dakle, Knez Mihailova 5, svakoga radnog dana od 10 do 22h. I javite mi kako ste se proveli, mada ne sumnjam da će vam biti interesantno.

Advertisements

2 comments on ““Živeo život” – vraćanje u prošlost za sva čula

  1. Predrag
    14. June 2013.

    Eeee…. taj gazda sa virslama je po prostoj matematici za prvi dan uzeo 35000 din… 32000 ako je isplatio crkavicu radnicama.. a mi raja ceo mesec radimo za te pare… ziveo zivot, j…. su nas tada, j… nas i sada, a mi i dalje strpljivo cekamo u redu, kao telad pred klanje…

  2. snezana stojanovic
    15. June 2013.

    vrhunski tekst, cestitamo

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 6. June 2013. by in Entertainment and tagged , .

Tweets by @alex5rovski

  • RT @Digiday: On Tuesday, Facebook announced it is bringing augmented reality ads to the Facebook news feed and expanding shopping in Instag… 4 days ago
  • RT @startitrs: Prošle sedmice su najavljene potencijalno radikalne izmene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje. Pa… 4 days ago

Instagram/alex5rovski

Šta je kula bez priče! Ova datira s početka 15. veka. Beograd je postao prestonica Srpske despotovine pod Stefanom Lazarevićem i baš Istočna ili Despotova kapija bila je glavni ulaz u Gornji grad. Tik uz nju je severna ugaona kula, danas poznata kao Dizdareva kula. Tu je nekada stanovao zapovednik Tvrđave - dizdar, po kome je kula i dobila ime. Rušena i obnavljana nekoliko puta u svojoj 600-godišnjoj istoriji, unutrašnjost kule je adaptirana 1964. i tu je smešteno sedište Astronomskog društva Ruđer Bošković i njegove Narodne opservatorije. Verujem da vam je dobro poznato da su na gornjoj kuli postavljeni teleskopi, ali ipak volim da podsetim: sledeći put kada budete prolazili Kalemegdanom, svratite ovde na "partiju" gledanja u zvezda i maštanje. Posebno spektakularno nebo biće 27. jula kada  će biti potpuno pomračenje Meseca, najduže u ovom veku i skoro u celini će se videti iz Srbije. #beograd #belgrade #upoznajbeograd #visitbelgrade #istorijskačitanka
Još sumiram utiske nakon prve posete ušminkanom @narodnimuzej. Umesto komentara za sada mi jedino na pamet padaju stihovi Laze Kostića "dve se u meni pobiše sile..." Srećna sam što je širom otvorio vrata, jer zbirka je itekako vredna (i da 10% od ponuđenog vidite i osetite - vi ćete biti bogatija osoba). Suzdržana jer me nije oborio s nogu, jer verujem da treba i može još bolje. Iz sve snage navijam da to bude dom gde ćemo svakom narednom posetom dobiti novo znanje i inspiraciju, ali koji će nas istovremeno podstaći da mi budemo njegovi kreatori, asistenti, saborci, navijači... Posetite ga. I danas. I u subotu kada je od 18h vođena tura (Jasmina je puna znanja i entuzijazma!). I u nedelju kada je besplatan ulaz. Posetite ga kad god. Vredi. #NMBgd #beograd #kultura #umetnost
Kada me pitaju: Kakva je Havana? Kakva je Kuba? Ja kažem: Tvrđava sa ponekim starim topom, okružena uzburkanim morem. 🌊 #alex5neverstops #cuba #havana #putovanja #picoftheday #instatravel #traveler #travelgram
Na fotografiji je poznati rumunski glumac iz TV serije "Ghost Adventures" i iz bolivudskog filma "Singh is Bling". Pojavljuje se još i u britanskom paranormalnom televizijskom programu "Most Haunted Live". Ipak, svetsku slavu je stekao još i pre crno-belih televizora, kao inspiracija Bramu Stokeru za roman "Drakula". Dame i gospodo: Korvinski zamak ili Zamak Hunjadi! Jedan je od najvećih zamaka u Evropi i na vrhu liste rumunskih čuda. Spolja izgleda moćno, posebno iz ptičje perspektive. Unutra je ponajviše jeziv i, nažalost, opustošen. Izgrađen je 1446. godine po nalogu Janoša Hunjadija u gotičko-renesansnom stilu. Neke od kula služile su kao zatvor, a legenda kaže da je na ovom mestu bio zatočen i Vlad Cepeš. Pored kapele iz 15. veka nalazi se bunar dubok 30 metara u koji su po legendi bacani turski zatvorenici. Dakle, život je taj koji piše drame i horor priče. #alex5neverstops #romania #castle #visitromania #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Vrišteće boje na ovoj fotki podsetile su me na tekst koji sam nedavno čitala o Edvinu Lendu i počecima kulture Polaroida, koja je u prvi plan isticala vrednosti kao što su: prodornost, originalnost i kvalitet. Kada je zapošljavao ljude Lenda nisu zanimale konkretne veštine ili zvezdane osobine, već se usredsređivao na to hoće li ceniti iznalaženje inovativnih ideja i posvetiti se misiji. Jedan od najvećih pomaka Polaroida - instant fotografija u boji delo je Hauarda Rodžersa, automehaničara bez ikakvog formalnog obrazovanja, koji se 15 godina mučio dok nije prokljuvio šifru boje. Da se razumemo... daleko od toga da nipodaštavam formalno obrazovanje. Samo smatram da na tome ne treba da se zaustavimo. #istorijskačitanka
Tra-ns-fa-ga-ra-šan! Nije lako da se izgovori, ni zapamti ime, ali ovaj pogled na najlepši put na svetu (tako bar kaže @jeremyclarkson1) zauvek će vam ostati u sećanju. Dok sam prolazila ovim putem setih se jednog povratka iz Trebinja i gotovo rodeo vožnje. Ova nije ni približno takva. Srećom. “Njaaah, vozio sam ja po opasijim putevima, čak i u Srbiji. Mada bih voleo da prođem ovuda zimi“, prokomentarisao je vozač s kojim sam išla. Zaista, ovo nije jedan od Onih puteva zbog koga ćete proklinjati sve što ste pojeli u proteklih 24h. Jeste pun oštrih krivina i strmina, ali je zato okružen neverovatnom prirodom koja više liči na kulise neke od aktuelnih SF serija. Kako se približavate vrhu, to će vam se zenice sve više širiti u pokušaju da prigrabite tu nestvarnu lepotu. Ako odlučite da neki od narednih vikenda iskoristite da posetite ovaj deo Rumunije na mom blogu vas čeka opširan tekst. #alex5neverstops #romania #transfagarasan #traveler #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

MilosBlog.com :: web tehnologije i komunikacija

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: