alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ili pronađeš priču ili je sam napraviš

Ili ćemo pronaći put ili ćemo ga sami napraviti” – bio je Hanibalov odgovor na primedbu da je nemoguće preći Alpe sa slonovima.
To je jedan od mojih omiljenih citata, koga se najčešće setim u trenucima kada sam rešena da napravim dobru novinarsku priču. Jedan od tih trenutaka bio je odlazak na drugi dan snimanja filma “Three Days To Kill” Luca Bessona. Da se razumemo, nisam ja neki filmofil, ali Kevin Costner snima u Beogradu. Pa to se ne događa svakog dana!

Kevin Costner u Beogradu (za fotografiju hvala Aleksandru Jovanoviću)

Kevin Costner u Beogradu (za fotografije hvala Aleksandru Jovanoviću)

Ne mogu da se pohvalim da sam imala neki plan (ovo nije dobra lekcija iz novinarstva!) kada sam kretala iz redakcije, da stvar bude još gora – samo sam ustala i pridružila se kolegi koji je dobio zadatak da ode na set. Na brzinu sam smislila da možda nije loše da se ponašamo kao slučajni prolaznici i znatiželjnici. Međutim i kao takvi nismo baš uspeli da saznamo mnogo informacija kružeći oko hotela “Jugoslavija”. Hm… osim možda da primetimo da su bočna vrata preuređena u istočni ulaz Urgentnog centra. Ošacovala sam da nas obezbeđenje, koje stoji s prednje strane, neće primetiti i zamolila kolegu da pokuša da otvori vrata. Ušli smo i pred nama je bio mračni hodničić sa mnoštvom vrata. Razočarano sam konstatovala da su sve to zasebne prostorije, ali na moju sreću poslednja su vodila ka stepenicama. A stepenice… Morala sam da proverim (ovo je dobra lekcija iz novinarstva: uvek idi do kraja).

Kada sam shvatila da ulazim u hotel tada sam već imala plan: ja sam obožavateljka koja pokušava da se dokopa Kevina Costnera. Najgore što je moglo da mi se dogodi je da završim u zatvoru.

Pertle ionako nemam, a nemam ni priču. Ako me i privedu to uopšte nije loše za reportažu” – stvarno sam tako razmišljala, bez baronisanja.

Ako neko ne veruje da sam bila na setu (za fotografiju hvala Aleksandru Jovanoviću)

Ako neko ne veruje da sam bila na setu (foto: Aleksandar Jovanović)

Tako je nastao ovaj članak, objavljen na MONDU 15. aprila 2013.

MONDO “upao” na set Kevina Kostnera
Zavirili smo iza kulisa seta za film Lika Besona “Three Days To Kill”, zbog koga je u Beograd došao i Kevin Kostner. Sreli smo se licem u lice. Ispred hotela “Jugoslavija” prisustvovali smo hapšenju slučajnog posetioca.
Lokacija: Hotel “Jugoslavija”. Meta: Kevin Kostner. Misija: Ispunjena.
Sreli smo se s Kevinom Kostnerom licem u lice, ali nećemo se hvaliti da nam je otvorio dušu. Nije. Ekipa filma “Three Days To Kill” nije nam čak otvorila ni vrata hotela “Jugoslavija”, gde od nedelje snimaju. Otvorili smo ih sami. Ali smo se pre toga prošetali oko hotela, od radnika koji pripremaju kafe baštu i fontanu pored samog keja saznali smo da su “Kostnera dovezli kao ministra”.
Dok su se kolege tiskale desetinama metara ispred glavnog ulaza, jer im obezbeđenje nije dozvolilo da priđu, mi smo uspeli da se ušunjamo u improvizovanu bolnicu na prvom spratu nekadašnjeg elitnog hotela ispred kojeg je postavljen i ogroman montažni spomenik muškarca u šinjelu koji neodoljivo podseća na Josipa Broza Tita, a još iza njega velikim slovima piše Jugoslavija…
Unutra krš i lom, sobe u kojima godinama niko nije odseo, ali je jedna na prvom spratu preuređena u bolničku. I to s pogledom na Dunav. U njoj će se oboleli tajni agent (koga tumači Kevin Kostner) posle neuspele terapije boriti se sa halucinacijama i narkolepsijom. Dok smo se ovuda šetali detaljno razgledajući sobe, samo iz jedne prostorije čuli su se muški i ženski glas. Pričali su na engleskom i žena je pokušavala da objasni strancu zašto i kako je došlo do raspada Jugoslavije, kao i za koliko brzo može da se stigne do Crne Gore.
Ok. Tu je Kevinova soba, ali njega nema. Krenuli smo ka prostranom holu, koji je uređen i u ovom slučaju služi za okrepljivanje i odmor brojne filmske ekipe. Odatle smo lagano stepenicama sišli do recepcije (ili onoga što je od nje ostalo), a zatim pravo kroz glavna vrata.
Našli smo se na platou ispred hotela, gde je servis specijalizovan za filmski ketering već postavio bogat izbor hrane – počev od salata, preko paste do mesa i priloga. Ruku na srce, nesmetano smo mogli da uzmemo poslužavnik i pribor i zajedno sa ekipom ručamo. Još i da biramo šta ćemo popiti, jer je pored bio otvoreni kombi gde su se služila različita pića, voće i žitarice.
Niko nije ni primetio da reporter MONDA uopšte nije deo ekipe, samo nam se obratila jedna gospođa za koju se ispostavilo da je statista. Ok, sad znamo kako da se predstavimo, ako nas pitaju. Gospođa nam je objasnila da nije ni znala o kakvom snimanju je reč, samo da su joj javili da dođe obučena kao za šetnju.
“Ja sam mislila da je u pitanju reklama”, rekla nam je dama, kada se u momentu ispred nas stvorio Kevin Kostner sa crnim naočarima u crnom sakou i farmerkama. Bio je u pratnji, a jedan od momaka nas je ljubazno zamolio da “ne fotkamo”. Kostner je sasvim opušteno popričao sa nekoliko članova ekipe, a zatim otišao do jednog od kamiona da se odmori.
Za to vreme čuli smo razgovor dvojice pomoćnih radnika, koji su spominjali da će leteti automobil. Na setu je bio i srpski glumac Milutin Milošević, kome smo prišli da ga upitamo kakvu će ulogu imati.
“Ne znam da li ću se pojaviti, zavisi od montažera”, Milutin se setio loših iskustava nekih svojih kolega, pa nije želeo da na sva zvona priča o svom angažmanu u Besonovom filmu.
“Nećeš valjda poginuti u prvoj sekundi?”, uzvratili smo.
“Ovo je akcioni film”, bilo je sve što je Milošević mogao da nam kaže, jer ga ugovor obavezuje na diskreciju.
Kako je postajalo rizično da se shvati da smo nepozvani gosti, lagano smo prošli pored obezbeđenja i pridružili se kolegama, koji su bili s druge strane borbene linije.
Kevin Kostner je, opet u pratnji, izašao iz prikolice i ćaskao sa društvom. Nisu mu smetali fotoreporteri, čak je u nekoliko navrata izgledalo kao i da pozira, a umesto izjavama, njegova ekipa je novinare, koji su ga čekali već nekoliko sati, častila sendvičima.
I taman smo mislili da se razilazimo kada se među filmadžijama pojavio policijski automobil, a dvojica policajaca su pokušavala da u vozilo uvuku mršavog čoveka srednjih godina. Opirao se i jednom viknuo, dok je na desetak metara odatle stajao Kostner i posmatrao. Kada se policajcima pridružio krupniji mlađi momak iz obezbeđenja savladali su skromno obučenog muškarca, koga je nakon toga pregledala i lekarka anažovana u dežurnoj ekipi na setu. Šta se tačno dešavalo s druge strane vozila, i zašto je došlo do hapšenja ne znamo, tek posle desetak minuta policajci su uz raspravu koja se nastavila u kolima odvezao ka Zemunu.
Mi smo mahnuli Kevinu Kostneru i otišli ka redakciji da opisujemo koleginicama kako se Kostner još prilično dobro drži, uprkos godinama. Ukoliko i nas čuvari javnog reda povezu belim “golfom 6” da malo popričamo bićete o tome obavešteni.

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 29. April 2013. by in Journalism, My Work and tagged , , , .
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

admin

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: