alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ili pronađeš priču ili je sam napraviš

Ili ćemo pronaći put ili ćemo ga sami napraviti” – bio je Hanibalov odgovor na primedbu da je nemoguće preći Alpe sa slonovima.
To je jedan od mojih omiljenih citata, koga se najčešće setim u trenucima kada sam rešena da napravim dobru novinarsku priču. Jedan od tih trenutaka bio je odlazak na drugi dan snimanja filma “Three Days To Kill” Luca Bessona. Da se razumemo, nisam ja neki filmofil, ali Kevin Costner snima u Beogradu. Pa to se ne događa svakog dana!

Kevin Costner u Beogradu (za fotografiju hvala Aleksandru Jovanoviću)

Kevin Costner u Beogradu (za fotografije hvala Aleksandru Jovanoviću)

Ne mogu da se pohvalim da sam imala neki plan (ovo nije dobra lekcija iz novinarstva!) kada sam kretala iz redakcije, da stvar bude još gora – samo sam ustala i pridružila se kolegi koji je dobio zadatak da ode na set. Na brzinu sam smislila da možda nije loše da se ponašamo kao slučajni prolaznici i znatiželjnici. Međutim i kao takvi nismo baš uspeli da saznamo mnogo informacija kružeći oko hotela “Jugoslavija”. Hm… osim možda da primetimo da su bočna vrata preuređena u istočni ulaz Urgentnog centra. Ošacovala sam da nas obezbeđenje, koje stoji s prednje strane, neće primetiti i zamolila kolegu da pokuša da otvori vrata. Ušli smo i pred nama je bio mračni hodničić sa mnoštvom vrata. Razočarano sam konstatovala da su sve to zasebne prostorije, ali na moju sreću poslednja su vodila ka stepenicama. A stepenice… Morala sam da proverim (ovo je dobra lekcija iz novinarstva: uvek idi do kraja).

Kada sam shvatila da ulazim u hotel tada sam već imala plan: ja sam obožavateljka koja pokušava da se dokopa Kevina Costnera. Najgore što je moglo da mi se dogodi je da završim u zatvoru.

Pertle ionako nemam, a nemam ni priču. Ako me i privedu to uopšte nije loše za reportažu” – stvarno sam tako razmišljala, bez baronisanja.

Ako neko ne veruje da sam bila na setu (za fotografiju hvala Aleksandru Jovanoviću)

Ako neko ne veruje da sam bila na setu (foto: Aleksandar Jovanović)

Tako je nastao ovaj članak, objavljen na MONDU 15. aprila 2013.

MONDO “upao” na set Kevina Kostnera
Zavirili smo iza kulisa seta za film Lika Besona “Three Days To Kill”, zbog koga je u Beograd došao i Kevin Kostner. Sreli smo se licem u lice. Ispred hotela “Jugoslavija” prisustvovali smo hapšenju slučajnog posetioca.
Lokacija: Hotel “Jugoslavija”. Meta: Kevin Kostner. Misija: Ispunjena.
Sreli smo se s Kevinom Kostnerom licem u lice, ali nećemo se hvaliti da nam je otvorio dušu. Nije. Ekipa filma “Three Days To Kill” nije nam čak otvorila ni vrata hotela “Jugoslavija”, gde od nedelje snimaju. Otvorili smo ih sami. Ali smo se pre toga prošetali oko hotela, od radnika koji pripremaju kafe baštu i fontanu pored samog keja saznali smo da su “Kostnera dovezli kao ministra”.
Dok su se kolege tiskale desetinama metara ispred glavnog ulaza, jer im obezbeđenje nije dozvolilo da priđu, mi smo uspeli da se ušunjamo u improvizovanu bolnicu na prvom spratu nekadašnjeg elitnog hotela ispred kojeg je postavljen i ogroman montažni spomenik muškarca u šinjelu koji neodoljivo podseća na Josipa Broza Tita, a još iza njega velikim slovima piše Jugoslavija…
Unutra krš i lom, sobe u kojima godinama niko nije odseo, ali je jedna na prvom spratu preuređena u bolničku. I to s pogledom na Dunav. U njoj će se oboleli tajni agent (koga tumači Kevin Kostner) posle neuspele terapije boriti se sa halucinacijama i narkolepsijom. Dok smo se ovuda šetali detaljno razgledajući sobe, samo iz jedne prostorije čuli su se muški i ženski glas. Pričali su na engleskom i žena je pokušavala da objasni strancu zašto i kako je došlo do raspada Jugoslavije, kao i za koliko brzo može da se stigne do Crne Gore.
Ok. Tu je Kevinova soba, ali njega nema. Krenuli smo ka prostranom holu, koji je uređen i u ovom slučaju služi za okrepljivanje i odmor brojne filmske ekipe. Odatle smo lagano stepenicama sišli do recepcije (ili onoga što je od nje ostalo), a zatim pravo kroz glavna vrata.
Našli smo se na platou ispred hotela, gde je servis specijalizovan za filmski ketering već postavio bogat izbor hrane – počev od salata, preko paste do mesa i priloga. Ruku na srce, nesmetano smo mogli da uzmemo poslužavnik i pribor i zajedno sa ekipom ručamo. Još i da biramo šta ćemo popiti, jer je pored bio otvoreni kombi gde su se služila različita pića, voće i žitarice.
Niko nije ni primetio da reporter MONDA uopšte nije deo ekipe, samo nam se obratila jedna gospođa za koju se ispostavilo da je statista. Ok, sad znamo kako da se predstavimo, ako nas pitaju. Gospođa nam je objasnila da nije ni znala o kakvom snimanju je reč, samo da su joj javili da dođe obučena kao za šetnju.
“Ja sam mislila da je u pitanju reklama”, rekla nam je dama, kada se u momentu ispred nas stvorio Kevin Kostner sa crnim naočarima u crnom sakou i farmerkama. Bio je u pratnji, a jedan od momaka nas je ljubazno zamolio da “ne fotkamo”. Kostner je sasvim opušteno popričao sa nekoliko članova ekipe, a zatim otišao do jednog od kamiona da se odmori.
Za to vreme čuli smo razgovor dvojice pomoćnih radnika, koji su spominjali da će leteti automobil. Na setu je bio i srpski glumac Milutin Milošević, kome smo prišli da ga upitamo kakvu će ulogu imati.
“Ne znam da li ću se pojaviti, zavisi od montažera”, Milutin se setio loših iskustava nekih svojih kolega, pa nije želeo da na sva zvona priča o svom angažmanu u Besonovom filmu.
“Nećeš valjda poginuti u prvoj sekundi?”, uzvratili smo.
“Ovo je akcioni film”, bilo je sve što je Milošević mogao da nam kaže, jer ga ugovor obavezuje na diskreciju.
Kako je postajalo rizično da se shvati da smo nepozvani gosti, lagano smo prošli pored obezbeđenja i pridružili se kolegama, koji su bili s druge strane borbene linije.
Kevin Kostner je, opet u pratnji, izašao iz prikolice i ćaskao sa društvom. Nisu mu smetali fotoreporteri, čak je u nekoliko navrata izgledalo kao i da pozira, a umesto izjavama, njegova ekipa je novinare, koji su ga čekali već nekoliko sati, častila sendvičima.
I taman smo mislili da se razilazimo kada se među filmadžijama pojavio policijski automobil, a dvojica policajaca su pokušavala da u vozilo uvuku mršavog čoveka srednjih godina. Opirao se i jednom viknuo, dok je na desetak metara odatle stajao Kostner i posmatrao. Kada se policajcima pridružio krupniji mlađi momak iz obezbeđenja savladali su skromno obučenog muškarca, koga je nakon toga pregledala i lekarka anažovana u dežurnoj ekipi na setu. Šta se tačno dešavalo s druge strane vozila, i zašto je došlo do hapšenja ne znamo, tek posle desetak minuta policajci su uz raspravu koja se nastavila u kolima odvezao ka Zemunu.
Mi smo mahnuli Kevinu Kostneru i otišli ka redakciji da opisujemo koleginicama kako se Kostner još prilično dobro drži, uprkos godinama. Ukoliko i nas čuvari javnog reda povezu belim “golfom 6” da malo popričamo bićete o tome obavešteni.

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 29. April 2013. by in Journalism, My Work and tagged , , , .

Tweets by @alex5rovski

  • RT @Digiday: On Tuesday, Facebook announced it is bringing augmented reality ads to the Facebook news feed and expanding shopping in Instag… 4 days ago
  • RT @startitrs: Prošle sedmice su najavljene potencijalno radikalne izmene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje. Pa… 4 days ago

Instagram/alex5rovski

Šta je kula bez priče! Ova datira s početka 15. veka. Beograd je postao prestonica Srpske despotovine pod Stefanom Lazarevićem i baš Istočna ili Despotova kapija bila je glavni ulaz u Gornji grad. Tik uz nju je severna ugaona kula, danas poznata kao Dizdareva kula. Tu je nekada stanovao zapovednik Tvrđave - dizdar, po kome je kula i dobila ime. Rušena i obnavljana nekoliko puta u svojoj 600-godišnjoj istoriji, unutrašnjost kule je adaptirana 1964. i tu je smešteno sedište Astronomskog društva Ruđer Bošković i njegove Narodne opservatorije. Verujem da vam je dobro poznato da su na gornjoj kuli postavljeni teleskopi, ali ipak volim da podsetim: sledeći put kada budete prolazili Kalemegdanom, svratite ovde na "partiju" gledanja u zvezda i maštanje. Posebno spektakularno nebo biće 27. jula kada  će biti potpuno pomračenje Meseca, najduže u ovom veku i skoro u celini će se videti iz Srbije. #beograd #belgrade #upoznajbeograd #visitbelgrade #istorijskačitanka
Još sumiram utiske nakon prve posete ušminkanom @narodnimuzej. Umesto komentara za sada mi jedino na pamet padaju stihovi Laze Kostića "dve se u meni pobiše sile..." Srećna sam što je širom otvorio vrata, jer zbirka je itekako vredna (i da 10% od ponuđenog vidite i osetite - vi ćete biti bogatija osoba). Suzdržana jer me nije oborio s nogu, jer verujem da treba i može još bolje. Iz sve snage navijam da to bude dom gde ćemo svakom narednom posetom dobiti novo znanje i inspiraciju, ali koji će nas istovremeno podstaći da mi budemo njegovi kreatori, asistenti, saborci, navijači... Posetite ga. I danas. I u subotu kada je od 18h vođena tura (Jasmina je puna znanja i entuzijazma!). I u nedelju kada je besplatan ulaz. Posetite ga kad god. Vredi. #NMBgd #beograd #kultura #umetnost
Kada me pitaju: Kakva je Havana? Kakva je Kuba? Ja kažem: Tvrđava sa ponekim starim topom, okružena uzburkanim morem. 🌊 #alex5neverstops #cuba #havana #putovanja #picoftheday #instatravel #traveler #travelgram
Na fotografiji je poznati rumunski glumac iz TV serije "Ghost Adventures" i iz bolivudskog filma "Singh is Bling". Pojavljuje se još i u britanskom paranormalnom televizijskom programu "Most Haunted Live". Ipak, svetsku slavu je stekao još i pre crno-belih televizora, kao inspiracija Bramu Stokeru za roman "Drakula". Dame i gospodo: Korvinski zamak ili Zamak Hunjadi! Jedan je od najvećih zamaka u Evropi i na vrhu liste rumunskih čuda. Spolja izgleda moćno, posebno iz ptičje perspektive. Unutra je ponajviše jeziv i, nažalost, opustošen. Izgrađen je 1446. godine po nalogu Janoša Hunjadija u gotičko-renesansnom stilu. Neke od kula služile su kao zatvor, a legenda kaže da je na ovom mestu bio zatočen i Vlad Cepeš. Pored kapele iz 15. veka nalazi se bunar dubok 30 metara u koji su po legendi bacani turski zatvorenici. Dakle, život je taj koji piše drame i horor priče. #alex5neverstops #romania #castle #visitromania #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Vrišteće boje na ovoj fotki podsetile su me na tekst koji sam nedavno čitala o Edvinu Lendu i počecima kulture Polaroida, koja je u prvi plan isticala vrednosti kao što su: prodornost, originalnost i kvalitet. Kada je zapošljavao ljude Lenda nisu zanimale konkretne veštine ili zvezdane osobine, već se usredsređivao na to hoće li ceniti iznalaženje inovativnih ideja i posvetiti se misiji. Jedan od najvećih pomaka Polaroida - instant fotografija u boji delo je Hauarda Rodžersa, automehaničara bez ikakvog formalnog obrazovanja, koji se 15 godina mučio dok nije prokljuvio šifru boje. Da se razumemo... daleko od toga da nipodaštavam formalno obrazovanje. Samo smatram da na tome ne treba da se zaustavimo. #istorijskačitanka
Tra-ns-fa-ga-ra-šan! Nije lako da se izgovori, ni zapamti ime, ali ovaj pogled na najlepši put na svetu (tako bar kaže @jeremyclarkson1) zauvek će vam ostati u sećanju. Dok sam prolazila ovim putem setih se jednog povratka iz Trebinja i gotovo rodeo vožnje. Ova nije ni približno takva. Srećom. “Njaaah, vozio sam ja po opasijim putevima, čak i u Srbiji. Mada bih voleo da prođem ovuda zimi“, prokomentarisao je vozač s kojim sam išla. Zaista, ovo nije jedan od Onih puteva zbog koga ćete proklinjati sve što ste pojeli u proteklih 24h. Jeste pun oštrih krivina i strmina, ali je zato okružen neverovatnom prirodom koja više liči na kulise neke od aktuelnih SF serija. Kako se približavate vrhu, to će vam se zenice sve više širiti u pokušaju da prigrabite tu nestvarnu lepotu. Ako odlučite da neki od narednih vikenda iskoristite da posetite ovaj deo Rumunije na mom blogu vas čeka opširan tekst. #alex5neverstops #romania #transfagarasan #traveler #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

MilosBlog.com :: web tehnologije i komunikacija

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: