alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ti si dečko, ti ne treba da plačeš, curice plaču

gordanacomic

source: TEDxNoviSad

Izlaganje Gordane Čomić privuklo mi je najveću pažnju na minuloj konferenciji TEDxNoviSad. Govorila je o ženskim pravima, pravu na izbor, jednakost i ljudskim pravima. I mada su to fraze o kojima svakodnevno slušamo i ponekad se pretvore u patetiku, pa čak i “mlaćenje prazne slame”, Gordana je poentirala na poseban način: poimanje uloga kako žena tako i muškaraca se veoma promenio u poslednjih 100 godina, samo što su žene to spremno dočekale, a muškarci nisu.
Makar je to moj doživljaj njenog TEDx govora.

Za one koji nisu imali priliku da ga čuju prenosim vam izlaganje Gordane Čomić (“fizičarka, političarka, uverena da je igra vrhunska ljudska delatnost, da je od pada važnije ustajanje i neodustajanje” – tako sebe opisuje) gotovo u celosti, a video bi trebalo da bude objavljen za oko mesec dana.

tedxnovisad

Čućete jednu žensku ispovest koja se može složiti uz to da drugi znaju šta sam ja, drugi sude šta sam ja, drugi prave izbore za mene, a umesto mene.

Kako to da ne povezujemo te dve jednake stvari da je tokom hiljadama godina vrlo mali broj ljudi ovakve izbore pravio za sve ljude, i muškarce i žene. Da nam je trebalo dosta borbe i dosta stradanja, dosta napora da dođemo do XXI veka, kada ima da budemo tretirani jednako i mi žene i muškarci.

Zašto onda u svoj ženski san zovem i muškarce?

Zato što je u korenu svega što se dešavalo hiljadama godina iza nas jedna ista stvar: predrasude.

I imam za vas jednu neobičnu vest: predrasude su tačne. Ljudi ne umeju da misle, drugačije nego u predrasudama. Ljudi ne umeju, nemaju kada da ulažu napore, osim da misle o onome što je jasno, slikovito, crno-belo, jednako… I što je najgore: predrasude onda oblikuju njihovo ponašanje. Ne možete zabraniti predrasude ljudima. U onome kako oni gledaju na svet oni će se povoditi za svojim predrasudama.

Ali ima dobra vest: možete zabraniti ponašanje zasnovano na predrasudi. Možete zabraniti zakonom, prekršajem, krivičnim delom… da bilo ko svoju predrasudu pretvara u ponašanje koje može da naudi drugom ljudskom biću, bilo ono žena ili muškarac.

Ta vrsta propisa je prvo Deklaracija prava čoveka i građana Fransucke revolucije (francuski: La Déclaration des droits de l’Homme et du citoyen, op.aut), a onda iz 1968. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija.

Ja, rođena u drugoj polovini XX veka, pripadam prvoj generaciji žena koje su se rodile, a da je za njih već bilo zamišljeno da imaju prava. Moj život ne liči, niti je ličio, niti može da liči na život moje majke, moje bake…Za mene se podrazumevalo da treba da se školujem, da treba da glasam, da imam pravo izbora, da mogu da se kandidujem, pa ukoliko neko hoće da glasa za mene tim bolje, da mogu da se bavim poslom kojim hoću, da mogu da se udam, da ne moram da se udam, da mogu da imam decu, da ne moram da imam decu.

Model mog života, način kako su tekli moji dani je u onome što je zapisano u dva papra ne tako duge Deklaracije o pravu čoveka i građanina i ljudskim pravima u kojima se spominju ženska prava.

I zašto onda tu ja pominjem da je vreme da menjamo naše ženske snove i da zovemo i muškarce da zajedno sanjamo snove? Zato što su i oni u istoj situaciji, sa jednom bitnom razlikom: mi žene koje smo učestvovale nekada u pokretima za slobodu, u pokretima za ženska prava, mi smo imale međusobnu podršku, mi smo znale šta hoćemo. Naš se model života promenio neverovatno,a model života za muškarce se u XXI veku jednako dramatično promenio, onoliko koliko je promenjen moj život u odnosu na život moje majke ili moje bake.

Zbog toga kada govorim o revolucijama, kada govorim o ženama, o onima koji su ili levičari, desničari, feministi, ja mislim da se to odnosi i na žene i na muškarce.

Neka muška većina je odlučila o listi prava, neka ženska većina sada treba da se bori za primenu prava.

Ja ću dati tri kratka primera koliko je važno da je muška većina čula jasan, zvonki, uporan ženski glas da hoćemo da budemo ravnopravne i koliko je to promenilo naše živote, tako da mi žene vodimo računa o tome kako nam se životi menjaju, ali kao da smo slepe za sve promene koje su doživeli društveni modeli za muškarce. Jedan delikatan primer i dva primera ženskog aktivizma ću podeliti sa vama da zajedno vidimo kako to izgleda kada se snovi pretvore u realnost.

Tragičan primer koji delim sa vama je polje istraživanja samoubistava u društvima. Kada pogledate bilo koje podatke vidite da se muškarci četiri do šest puta ubijaju češće nego što to čine žene bilo gde na planeti. Na 100.000 stanovnika u Srbiji 29 muškaraca izvrši samoubistvo. Mora da postoji razlog i istraživanja to podržavaju. U društvenom modelu koji je muškarcima namenjen, koji stvori toliki pritisak, koji izgradi toliku nemoć da ne može da se obrati nekom bliskom.

Moj san je da otvorimo poglavlje u kome ćemo zajedno utvrditi da je takođe menjanje uloge muškarca u poslednjih 100 godina u XXI neverovatno se dogodilo sa mnogo promena koje proizvode posledice na živote muškaraca za koje znamo ili ne znamo, a da o tome niko ne razgovara. Kada smo počele da se borimo za ženska prava otvorila se tema šta je ženski identitet. Zašto se ja rađam, da li sam tu da slušam, da samo sledim druge i brinem o drugima, da li imam pravo na izbor, da li imam privatnu ili javnu moć? Moja ponuda je da otvorimo temu za muškarce sa istim ovim naslovom: šta je to moj muški identitet u XXI veku?

Zbog toga što mi se čini da je model koji je namenjen muškarcima koji im se vaspitanjem, odrastanjem i odgajanjem i u porodici i u društvu. Postoji kratka lista onoga o čemu on treba da priča, postoji surov model koji je muškarcu namenjen, a to je da on ne treba da pokazuje emocije. Koliko puta smo svi čuli rečenicu: ti si dečko, ti ne treba da plačeš, curice plaču. Ti ne pričaš o sebi!

Postoji kratka lista tema koje on deli sa svojim bliskima i u kojima su više i češće opisi emocija, nego što muškarac izgovara šta sanja, šta mu se događa. Šta je to što je novi muški identitet muškaraca XXI veka, bez obzira da li se u njih zaljubljujemo, da li ih rađamo ili su nam drugovi kojima smo dužne isto ono što smo dužne svojim prijateljicama.

Zbog toga je moj predlog da mi žene počnemo da sanjamo muški i da podelimo sa njima svoj san, da razmenimo snove, da menjamo prava i da menajmo modele i za žene i za muškarce. Da napišemo jedan novi, ljudski, žensko-muški dogovor za budućnost. To je moj san i ja ga danas delim sa vama u nadi da ćete me u tom snu pohoditi i da ćemo ga zajedno pretvoriti u realnost.

______

Dok ne budu objavljeni govori sa trećeg TEDx Novi Sad možete da pogledate neki od hiljadu govora koji su prevedeni na srpski jezik.

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 23. October 2013. by in Entertainment.

Tweets by @alex5rovski

  • RT @Digiday: On Tuesday, Facebook announced it is bringing augmented reality ads to the Facebook news feed and expanding shopping in Instag… 4 days ago
  • RT @startitrs: Prošle sedmice su najavljene potencijalno radikalne izmene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje. Pa… 4 days ago

Instagram/alex5rovski

Šta je kula bez priče! Ova datira s početka 15. veka. Beograd je postao prestonica Srpske despotovine pod Stefanom Lazarevićem i baš Istočna ili Despotova kapija bila je glavni ulaz u Gornji grad. Tik uz nju je severna ugaona kula, danas poznata kao Dizdareva kula. Tu je nekada stanovao zapovednik Tvrđave - dizdar, po kome je kula i dobila ime. Rušena i obnavljana nekoliko puta u svojoj 600-godišnjoj istoriji, unutrašnjost kule je adaptirana 1964. i tu je smešteno sedište Astronomskog društva Ruđer Bošković i njegove Narodne opservatorije. Verujem da vam je dobro poznato da su na gornjoj kuli postavljeni teleskopi, ali ipak volim da podsetim: sledeći put kada budete prolazili Kalemegdanom, svratite ovde na "partiju" gledanja u zvezda i maštanje. Posebno spektakularno nebo biće 27. jula kada  će biti potpuno pomračenje Meseca, najduže u ovom veku i skoro u celini će se videti iz Srbije. #beograd #belgrade #upoznajbeograd #visitbelgrade #istorijskačitanka
Još sumiram utiske nakon prve posete ušminkanom @narodnimuzej. Umesto komentara za sada mi jedino na pamet padaju stihovi Laze Kostića "dve se u meni pobiše sile..." Srećna sam što je širom otvorio vrata, jer zbirka je itekako vredna (i da 10% od ponuđenog vidite i osetite - vi ćete biti bogatija osoba). Suzdržana jer me nije oborio s nogu, jer verujem da treba i može još bolje. Iz sve snage navijam da to bude dom gde ćemo svakom narednom posetom dobiti novo znanje i inspiraciju, ali koji će nas istovremeno podstaći da mi budemo njegovi kreatori, asistenti, saborci, navijači... Posetite ga. I danas. I u subotu kada je od 18h vođena tura (Jasmina je puna znanja i entuzijazma!). I u nedelju kada je besplatan ulaz. Posetite ga kad god. Vredi. #NMBgd #beograd #kultura #umetnost
Kada me pitaju: Kakva je Havana? Kakva je Kuba? Ja kažem: Tvrđava sa ponekim starim topom, okružena uzburkanim morem. 🌊 #alex5neverstops #cuba #havana #putovanja #picoftheday #instatravel #traveler #travelgram
Na fotografiji je poznati rumunski glumac iz TV serije "Ghost Adventures" i iz bolivudskog filma "Singh is Bling". Pojavljuje se još i u britanskom paranormalnom televizijskom programu "Most Haunted Live". Ipak, svetsku slavu je stekao još i pre crno-belih televizora, kao inspiracija Bramu Stokeru za roman "Drakula". Dame i gospodo: Korvinski zamak ili Zamak Hunjadi! Jedan je od najvećih zamaka u Evropi i na vrhu liste rumunskih čuda. Spolja izgleda moćno, posebno iz ptičje perspektive. Unutra je ponajviše jeziv i, nažalost, opustošen. Izgrađen je 1446. godine po nalogu Janoša Hunjadija u gotičko-renesansnom stilu. Neke od kula služile su kao zatvor, a legenda kaže da je na ovom mestu bio zatočen i Vlad Cepeš. Pored kapele iz 15. veka nalazi se bunar dubok 30 metara u koji su po legendi bacani turski zatvorenici. Dakle, život je taj koji piše drame i horor priče. #alex5neverstops #romania #castle #visitromania #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Vrišteće boje na ovoj fotki podsetile su me na tekst koji sam nedavno čitala o Edvinu Lendu i počecima kulture Polaroida, koja je u prvi plan isticala vrednosti kao što su: prodornost, originalnost i kvalitet. Kada je zapošljavao ljude Lenda nisu zanimale konkretne veštine ili zvezdane osobine, već se usredsređivao na to hoće li ceniti iznalaženje inovativnih ideja i posvetiti se misiji. Jedan od najvećih pomaka Polaroida - instant fotografija u boji delo je Hauarda Rodžersa, automehaničara bez ikakvog formalnog obrazovanja, koji se 15 godina mučio dok nije prokljuvio šifru boje. Da se razumemo... daleko od toga da nipodaštavam formalno obrazovanje. Samo smatram da na tome ne treba da se zaustavimo. #istorijskačitanka
Tra-ns-fa-ga-ra-šan! Nije lako da se izgovori, ni zapamti ime, ali ovaj pogled na najlepši put na svetu (tako bar kaže @jeremyclarkson1) zauvek će vam ostati u sećanju. Dok sam prolazila ovim putem setih se jednog povratka iz Trebinja i gotovo rodeo vožnje. Ova nije ni približno takva. Srećom. “Njaaah, vozio sam ja po opasijim putevima, čak i u Srbiji. Mada bih voleo da prođem ovuda zimi“, prokomentarisao je vozač s kojim sam išla. Zaista, ovo nije jedan od Onih puteva zbog koga ćete proklinjati sve što ste pojeli u proteklih 24h. Jeste pun oštrih krivina i strmina, ali je zato okružen neverovatnom prirodom koja više liči na kulise neke od aktuelnih SF serija. Kako se približavate vrhu, to će vam se zenice sve više širiti u pokušaju da prigrabite tu nestvarnu lepotu. Ako odlučite da neki od narednih vikenda iskoristite da posetite ovaj deo Rumunije na mom blogu vas čeka opširan tekst. #alex5neverstops #romania #transfagarasan #traveler #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

MilosBlog.com :: web tehnologije i komunikacija

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: