alex5rovski

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Zašto se sportski novinar uvek piše u muškom rodu

Fudbalski trener: Svaka Vam čast kako se razumete u fudbal!
Novinarka: Uz dužno poštovanje, ali žene operišu srca, lete u svemir, bave se nuklearnom fizikom, da li mislite da je fudbal komplikovaniji?!

Vedrana me je podsetila na ovu anegdotu zajedničke koleginice, za koju lično misim da ima ubojitiju tastaturu od makar polovine (muških) sportskih novinara.

Muškarci u tom poslu mogu da budu prosečni, mogu da budu čak i lenji, neinformisani ili neinventivni, ali o njima se nikada neće pričati:
a) da se ne razumeju u sport
b) da su tu da bi našli dobru priliku za ženidbu
c) da mu je neko drugi pisao pitanja

DA, POZNAJEMO SPORT!

“Osnovna predrasuda je da mi ne razumemo fudbal jer ga nismo igrale. Međutim, mislim da baš u tome leži naša prednost – nemamo komplekse zbog toga što nismo uspele u sportskoj karijeri, kao što imaju neke muške kolege”, ispričala mi je Vedrana Čačić Nikolić, koja je karijeru sportskog novinara započela devedesetih u Dnevnom telegrafu i bila tada jedina žena koja u dnevnim novinama prati fudbal.

“U to vreme činilo mi se da mi je veoma teško da se svakodnevno borim sa predrasudama, sa rečenicama tipa `ko ti piše pitanja`, `zbog kog fudbalera si došla` i slično, ali sam sa godinama naučila da na njih odgovaram. Obično kažem `hvala što mislite da sam tako dobra riba da bi me neko zbog toga držao u redakciji`“.

Samo oštro, Vedrana!

“Neke tv stanice imaju praksu da zapošljavaju atraktivne devojke, najčešće manekenke, da čitaju sportske vesti sa `idiota`, koje im pre toga neki kolega napiše, pa se onda one malo-malo izblamiraju jer ne znaju kako se čita ime nekog fudbalera ili kluba. Sve to je verovatno i uticalo da ljudi imaju predrasude da žene nisu za sportsko novinarstvo, tako da je nama, realno, potrebno duplo više truda da se dokažemo, jer smo u startu u minusu”, rekla mi je Jelena Inđić, bivša urednica sportske rubrike na TV Avala (u tom momentu jedina žena na toj poziciji, makar kod nas).

Dakle, moramo veoma dobro da poznajemo sport, mada ni u tom slučaju ne znači da ćemo biti shvaćene ravnopravno. Na primer, jedan trener vrlo često ne želi da priča koleginicama jer “žene ne poznaju košarku“.

DA, LEPE SMO!

Osim što ne poznajemo fudbal, ne poznajemo ni košarku, a nije preporučljivo biti lepši od Clare Balding, jer onda se dogodi ovo…

Bez namere da zvučim kao da mi je baba bila Amelia Earhart, eto priznajem da sam bez problema sa ostalim kolegama ulazila u svlačionicu, kada je dogovoreno da na tom mestu mogu da se uzimaju izjave sportista.

Ok, znam da vam je pred očima odmah slika mene među desetak znojavih i oskudno odevenih zgodnih muškaraca. I na svako moguće pitanje imam dva kontra pitanja: Da li sam videla nešto što do tada nisam? Da li i ginekologa svakoga dana to pitate?

A da li je bilo negativnih komentara na moje ulaske u svlačionicu? Ne da sam ih ja čula. Doduše, nikada nisam ni išla na posao s ovakvim dekolteom 🙂

“Moram da priznam da sam u nekoliko navrata zloupotrebila to što sam žensko da bih dobila izjavu, pa čak i intervju od stranih fudbalera. Nikada neću zaboraviti da mi je Roj Kin bez problema dao izjavu pred utakmicu SRJ – Republika Irska i da mi je posle toga prišao irski kolega i rekao da Kin, u to vreme kapiten Mančester Junajteda, nikome ne daje izjave. I dan danas sam uverena da mi je mini-suknja pomogla“, priznala je Vedrana.

Kada smo već kod priznanja: svojevremeno je jedan košarkaš skoro stalno bio u ratu sa novinama u kojima sam radila i nema kolege sa kojim se nije posvađao. Osim mene, a sa mnom je bio najviše u kontaktu. Nisam nosila mini-suknje, ali sam uvek dobijala izjave od dotičnog.

Možda me je to što sam žensko jednom prilikom i spasilo urlanja (a možda i pretnji) oca jednog sportiste.

NE, NISMO TU ZBOG UDAJE!

“Postoji ona predrasuda da u to ulaze da bi se dobro udale i stvarno sam naletao na razne primere. Jednostavno, muvaju se tu da bi bile u takvom društvu i to je to, bez previše uključivanja mozga. Ipak, nije baš tako jednostavno, ne volim predrasude jer sam upoznao i neke koje se bolje razumeju od pojedinih kolega u posao koji rade”, to mi je rekao jedan kolega kada sam ga pitala šta misli o ženama u sportskom novinarstvu.

Uzgred, na prste jedne ruke se mogu pobrojati novinarke/voditeljke koje su se udale za sportiste.
Zar ne mislite da je mnogo lakše i efikasnije skockati se i otići na splav ili u neki klub, nego trčati na utakmice na +40 ili -15C?

Da li mislite da sam prošle zime na nekih -10 išla ispred Arene da ispratim dolazak prve postave Bad Blue Boysa misleći o tome kako ću se ipak na kraju udati za nekog sportistu koji će do svoje 30-35 eventualno imati dobra primanja, ali ću ga viđati tri sata nedeljno?

NE, NE PIŠU NAM DRUGI PITANjA!

“Moram da priznam da me vređaju i reakcije `svaka čast, ko bi rekao da je žena ovo pisala`. Čemu toliko oduševljenje? Da li smo mi neka niža bića, pa je senzacija kada napišemo nešto pametno”, podsetila me je Vedrana na zblanutu facu jednog čitaoca koji je došao u redakciju da pokupi delove feljtona koji su mu nedostajali.

“Jao, pa ja sam mislio da je to pisao neki stariji gospodin”.

Feljton je bio o olimpijskim igrama, a ja sam tada imala 19 godina. Naravno, krajnji cilj mi je bio da smuvam čukununuka Pjera de Kubertena! U tome nisam uspela, razočarala sam se i prestala sam da se bavim sportskim novinarstvom.
Šalu na stranu, danas ponekad napišem nešto o sportu. Nekad me i kolege konsultuju pre odlaska na intervju (ha, ko sada kome piše pitanja?!), a nekada me i pohvale, kao na primer za reportažu sa Nou kampa.

Ali, naravno ima i onih stručnijih…

PS Povod za ovaj tekst bio je Svetski dan sportskih novinara, a ne kampanja za polnu  ravnopravnost. I posvećen je Vedrani, Jeleni, Mileni, Ivani, Olji, Tanji, Juliji i drugim damama koje su uspele da se izbore za ravnopravan status u ovom “muškom poslu”.

Advertisements

Ostavite komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

Information

This entry was posted on 2. July 2013. by in Journalism and tagged .

Tweets by @alex5rovski

  • RT @Digiday: On Tuesday, Facebook announced it is bringing augmented reality ads to the Facebook news feed and expanding shopping in Instag… 4 days ago
  • RT @startitrs: Prošle sedmice su najavljene potencijalno radikalne izmene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje. Pa… 4 days ago

Instagram/alex5rovski

Šta je kula bez priče! Ova datira s početka 15. veka. Beograd je postao prestonica Srpske despotovine pod Stefanom Lazarevićem i baš Istočna ili Despotova kapija bila je glavni ulaz u Gornji grad. Tik uz nju je severna ugaona kula, danas poznata kao Dizdareva kula. Tu je nekada stanovao zapovednik Tvrđave - dizdar, po kome je kula i dobila ime. Rušena i obnavljana nekoliko puta u svojoj 600-godišnjoj istoriji, unutrašnjost kule je adaptirana 1964. i tu je smešteno sedište Astronomskog društva Ruđer Bošković i njegove Narodne opservatorije. Verujem da vam je dobro poznato da su na gornjoj kuli postavljeni teleskopi, ali ipak volim da podsetim: sledeći put kada budete prolazili Kalemegdanom, svratite ovde na "partiju" gledanja u zvezda i maštanje. Posebno spektakularno nebo biće 27. jula kada  će biti potpuno pomračenje Meseca, najduže u ovom veku i skoro u celini će se videti iz Srbije. #beograd #belgrade #upoznajbeograd #visitbelgrade #istorijskačitanka
Još sumiram utiske nakon prve posete ušminkanom @narodnimuzej. Umesto komentara za sada mi jedino na pamet padaju stihovi Laze Kostića "dve se u meni pobiše sile..." Srećna sam što je širom otvorio vrata, jer zbirka je itekako vredna (i da 10% od ponuđenog vidite i osetite - vi ćete biti bogatija osoba). Suzdržana jer me nije oborio s nogu, jer verujem da treba i može još bolje. Iz sve snage navijam da to bude dom gde ćemo svakom narednom posetom dobiti novo znanje i inspiraciju, ali koji će nas istovremeno podstaći da mi budemo njegovi kreatori, asistenti, saborci, navijači... Posetite ga. I danas. I u subotu kada je od 18h vođena tura (Jasmina je puna znanja i entuzijazma!). I u nedelju kada je besplatan ulaz. Posetite ga kad god. Vredi. #NMBgd #beograd #kultura #umetnost
Kada me pitaju: Kakva je Havana? Kakva je Kuba? Ja kažem: Tvrđava sa ponekim starim topom, okružena uzburkanim morem. 🌊 #alex5neverstops #cuba #havana #putovanja #picoftheday #instatravel #traveler #travelgram
Na fotografiji je poznati rumunski glumac iz TV serije "Ghost Adventures" i iz bolivudskog filma "Singh is Bling". Pojavljuje se još i u britanskom paranormalnom televizijskom programu "Most Haunted Live". Ipak, svetsku slavu je stekao još i pre crno-belih televizora, kao inspiracija Bramu Stokeru za roman "Drakula". Dame i gospodo: Korvinski zamak ili Zamak Hunjadi! Jedan je od najvećih zamaka u Evropi i na vrhu liste rumunskih čuda. Spolja izgleda moćno, posebno iz ptičje perspektive. Unutra je ponajviše jeziv i, nažalost, opustošen. Izgrađen je 1446. godine po nalogu Janoša Hunjadija u gotičko-renesansnom stilu. Neke od kula služile su kao zatvor, a legenda kaže da je na ovom mestu bio zatočen i Vlad Cepeš. Pored kapele iz 15. veka nalazi se bunar dubok 30 metara u koji su po legendi bacani turski zatvorenici. Dakle, život je taj koji piše drame i horor priče. #alex5neverstops #romania #castle #visitromania #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Vrišteće boje na ovoj fotki podsetile su me na tekst koji sam nedavno čitala o Edvinu Lendu i počecima kulture Polaroida, koja je u prvi plan isticala vrednosti kao što su: prodornost, originalnost i kvalitet. Kada je zapošljavao ljude Lenda nisu zanimale konkretne veštine ili zvezdane osobine, već se usredsređivao na to hoće li ceniti iznalaženje inovativnih ideja i posvetiti se misiji. Jedan od najvećih pomaka Polaroida - instant fotografija u boji delo je Hauarda Rodžersa, automehaničara bez ikakvog formalnog obrazovanja, koji se 15 godina mučio dok nije prokljuvio šifru boje. Da se razumemo... daleko od toga da nipodaštavam formalno obrazovanje. Samo smatram da na tome ne treba da se zaustavimo. #istorijskačitanka
Tra-ns-fa-ga-ra-šan! Nije lako da se izgovori, ni zapamti ime, ali ovaj pogled na najlepši put na svetu (tako bar kaže @jeremyclarkson1) zauvek će vam ostati u sećanju. Dok sam prolazila ovim putem setih se jednog povratka iz Trebinja i gotovo rodeo vožnje. Ova nije ni približno takva. Srećom. “Njaaah, vozio sam ja po opasijim putevima, čak i u Srbiji. Mada bih voleo da prođem ovuda zimi“, prokomentarisao je vozač s kojim sam išla. Zaista, ovo nije jedan od Onih puteva zbog koga ćete proklinjati sve što ste pojeli u proteklih 24h. Jeste pun oštrih krivina i strmina, ali je zato okružen neverovatnom prirodom koja više liči na kulise neke od aktuelnih SF serija. Kako se približavate vrhu, to će vam se zenice sve više širiti u pokušaju da prigrabite tu nestvarnu lepotu. Ako odlučite da neki od narednih vikenda iskoristite da posetite ovaj deo Rumunije na mom blogu vas čeka opširan tekst. #alex5neverstops #romania #transfagarasan #traveler #travelgram #instatravel #putovanja #rumunija
Aleksandra Petrovski blog

Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Југославин блог

Учење кроз авантуру

MilosBlog.com :: web tehnologije i komunikacija

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Piskaralo.com

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Pozdrav Suncu

Kristali, Feng Šui, Astrologija, Joga, Zen

FTW!

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Dragan Varagić Blog

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Istok Pavlović

Novinarstvo u doba društvenih mreža

Ivan Ćosić

Novinarstvo u doba društvenih mreža

%d bloggers like this: